Богатство планете, Животиње, Животна средина, Занимљивости, Угрожене врсте, Утицај човека на Земљу

Дан медоносних пчела – 19.08.

Како смо угрозили и како угрожавамо Медоносне пчеле

Европска (Западна или Евро-афричка) медоносна пчела (Apis mellifera), инсект из реда опнокрилаца, позната је човеку још од давнина. Примитивни човек је још пре више од 30 000 година знао за медоносну пчелу, и активно је тражио како би „позајмио“ мало меда. Цивилизације попут Старих Египћана, Асираца, Старих Грка, Римљана, Словена… проучавали су „технике“ гајења овог инсекта, тј. трудили су се да пчелиње заједнице одрже у близини својих домова како би из њих лакше могли да узимају цењене пчелиње производе: мед, восак, прополис.

Данас, баш као и пре стотину, хиљаду или пре више хиљада година, постоје пчеле и постоје људи који те пчеле одржавају, тј. негују. На први поглед, могло би се рећи да је осим изгледа гнезда/кошница све остало исто, исте пчеле доносе мед, прополис, граде воштане ћелије, једина промена јесте човек. Човек, у ком смислу? Наиме, вишевековним проучавањем понашања медоносне пчеле, њене анатомије, физиологије и сл. дошло се до разних података који су допринели томе да се чување ових инсеката учини човеку лакшим, исплативијим и да се опрашивања биљака овом врстом опнокрилаца учини поузданијим, тј. да се, поред осталих, и медоносна пчела очува у адекватном броју, јер би у случају њиховог нестанка егзистенција читаве људске популације била озбиљно доведена у питање.

Човечанство временом напредује, постаје интелигентније, и својa знањa користи за унапређивање технологија помоћу  којих, између осталих, интезивно испитује и медоносну пчелу. Међутим, поред огромног труда који је улаган у проучавање овог занимљивог инсекта и поред огромног знања које имамо о медоносној пчели, њена бројност у последњој деценији нагло опада, баш као и бројност свих осталих, „дивљих“, врста пчела, а ми, људи, то релативно немо посматрамо понављајући једно те исто: „Медоносна пчела је угрожена“ или „пчеле су угрожене“ и то најчешће приликом огромних помора гајених друштава медоносне пчеле или приликом обележавања датума попут овог. Будући да будућност света каквог данас познајемо директно зависи од опрашивача (пчеле су најзначајнији и најбројнији међу њима) сложићете се да то није довољно и да би требало нешто да предузмемо како бисмо помогли да се бројност и разноврсност одрже бар на нивоу на којем се сада налазе. Питања која следе јесу: Како смо угрозили Медоносну пчелу? Како „обичан“ човек може да помогне? и Да ли ће бити крај света уколико Медоносне пчеле потпуно нестану?

Одговор на прво питање је веома сложен и веома једноставан у исто време – „несвесно“. Признаћете да није ништа ново да човек истребљава неку животињску врсту, са намером или без ње, али овога пута потенцијално истребљење врсте може нас коштати много више и зато би било добро да спречимо такав сценарио, уколико већ није превише касно. Почетак негативног утицаја на медоносну пчелу дешавао се још пре неколико хиљада година када су људи почели да гаје пчеле у кошницама од плетених гранчица и блата или у удубљеним стаблима. Људи тада нису умели да узму мед из пчелиње заједнице без уништавања друштва, било делимично било у целости, а будући да су увек прво узимали мед и друге пчелиње производе од највећих, тј. најбројних, друштава, вршили су негативну селекцију будући да су та друштва обично била и најздравија тј. најотпорнија на различите болести и паразите. Ова фаза негативног утицаја трајала је све до почетка 19. века када масовније почињу да се користе кошнице са покретним саћем које омогућавају узимање меда без других штетних последица по пчеле, тј. најмање око 7000 година. Такође треба имати у виду да се за то време значајно повећао број гајених пчелињих друштава (баш као и број људи) будући да је мед био најдоступнији и најцењенији заслађивач као и састојак у справљању различитих алкохолних пића.

Током 19. века није више било механичног утицаја на пчелиња друштва, али је почело нешто много, много горе – хемијски утицај. Наиме, људи су почели да синтетишу хемијска једињења помоћу којих би усеве заштитили од штетних утицаја инсеката, коровских биљака, гљивица и сл. По први пут су користили нпр. цијановодоничну киселину… Затим на ред долази Велики рат  и огромна количина бојних отрова која је  осим на људе имала велики утицај и на пчеле и остале животиње… Током Другог светског рата није било већег коришћења бојних отрова, али су се масовно користили неселективни пестициди попут озлоглашеног ДДТ-а (дихлор-дифенил-трихлоретан). ДДТ је масовно коришћен све до око 1970. године и утицај, пре свега на „дивље“ пчеле је био веома велики, но ДДТ је мачији кашаљ у поређењу са средствима које данас користимо, нпр. неоникотиноидни пестициди су неколико хиљада пута токсичнији… Поред тога што су најчешће много токсичнији по живи свет данашње пестициде може свако купити у скоро неограниченим количинама а доста велики проценат људи (бар у нашој земљи) их користи и у неколико пута већој концентрацији него што је то потребно тј. препоручено. Нестручно и несавесно руковање пестицидима је постало готово нормална појава, па се неретко могу видети авиони који у 15 часова запрашују пчеле, пардон, комарце…

Но, пестициди нису једине хемијске супстанце које лоше утичу на пчеле. Наиме, последњих стотинак година пчеле третирамо разним препаратима који елиминишу паразите и патогене попут Варое и Ноземе. Тиме смо додатно ослабили њихов имуни систем и пореметили хигијенско понашање тако да данас уопште не могу да се изборе са овим патогенима уколико се не третирају одговарајућим лековима.

Електромагнетни и радио таласи које емитују или користе многи уређаји које употрeбљавамо такође имају негативан утицај на Медоносне пчеле будући да могу озбиљно да поремете њихову оријентацију.

Како „обичан“ човек може да помогне? Мој одговор на ово питање је – скоро никако! Наиме, економски утицај медоносне пчеле је веома велики. Вредност биљака које опрашују пчеле износи више од 260 милијарди долара годишње тако да ће се велики узгајивачи пчела на различите начине трудити да одрже постојећи број друштава које гаје и да их (привремено) заштите од пропадања. Уколико њихов број настави да опада повећаће се појединачна вредност тако да се рачуна да за њих неће бити већих губитака. Вредност пестицида је такође огромна тако да ће се и произвођачи и дистрибутери ових производа потрудити да се њихови производи и даље продају били они штетни по пчеле и остали живи свет или не. Пољопривредници, тј. узгајивачи биљака и/или животиња ће и даље користити хемијска средства и то у оној количини коју сами сматрају ефикасном, јер би без тога остали не само без профита већ без прихода уопште… Тако да је веома тешко да се било шта од узрочника проблема код медоносних пчела промени, али то није разлог да не покушамо да исправимо грешке које правимо и бар умањимо штету коју наносимо пчелама и другим живим организмима…

Да ли ће бити крај света уколико Медоносне пчеле потпуно нестану? – Готово сигурно да неће, али свет неће бити овакав каквог данас познајемо… Поред Медоносне пчеле постоји још више од 25000 врста пчела и многе од њих су много толерантније на загађења а притом су много ефикасније у опрашивању, једино што је потребно јесте да их не убијемо. Осим тога у будућности ћемо имати микро-дронове уколико смем тако да назовем вештачке уређаје који ће служити за опрашивање гајених биљака, прототипи већ постоје само треба аутоматизовати њихов рад и масовно их произвести (једна кошница броји од 20 000 – 60 000 пчела радилица). Такође, увек можемо и назад на дрвеће (1 пчела = 1 сат људског рада)…

 

1 Comment

  1. Ljubica Sibinovic

    Bravo za ovaj tekst.

Leave a Reply

WordPress spam blocked by CleanTalk.

Theme by Anders Norén