Сигурно сте до сада бар једном чули неку невероватну чињеницу о загађењу воде, као нпр. ону да само један литар уља може да загади око милион литара чисте воде. Овај запањујући податак се, наравно, односи на прерађена моторна уља.

И заиста, загађења овим типом уља могу бити катастрофална… али, шта се дешава са јестивим, биоразградивим уљем? Да ли маслиново и сунцокретово уље могу да загаде реке и језера?

На видео снимку приказано нам је како мала количина јестивог уља утиче на појаву смиривања таласа на површини језера. Занимљива физика, засигурно… али, да ли је овом демонстрацијом презентер ненамерно у језеро сипао загађивач?
Судећи по коментарима и разумевању великог броја људи, није! Јер како нешто што је природно и јестиво може да изазива загађење? Мислите да не може?

Моје мишљење је супротно, а ево и зашто:
Екосистеми представљају деликатно јединство животних станишта и живих бића који та станишта насељавају. Често су довољни мали поремећаји у структури екосистема како би дошло до онога што лаички називамо домино ефекат.
Дакле, знајући да је јестиво уље које је доспело у језеро биоразградиво, можемо закључити да ће на том простору доћи до повећане активности микроорганизама (већином алги и бактерија), који теже да разграде органску материју.
Будући да ће се разградња обављати у аерисаној средини, структуру ових микроба чиниће искључиво аеробни организми, односно алге и бактерије којима је за развиће потребан кисеоник.
Користећи кисеоник како би обављали процес деградације, микроорганизми смањују концентрацију кисеоника у самом језеру.
У срединама са смањеном концентрацијом кисеоника одвија се непотпуно распадање органске материје, што доводи до тога да сама вода поприма ружну зелену боју, непријатан мирис итд. Драстично смањење кисеоника може чак да доведе и до помора акватичног живота.
Уколико се овај процес одигра у потпуности, дошло је до појаве која се назива еутрофикација (или еутрофизација) језера. Еутрофикација се најчешће везује за повећање фосфата и нитрата у воденим срединама, али може је изазвати било које повећање биоразградиве, органске материје у језеру.

Ипак, да не би цела ова прича изгледала превише црно, важно је напоменути да водене средине, поседују и јединствен систем за одбрану од оваквих загађивача. Ради се о самопречишћавању, односно аутопурификацији.
Узевши у обзир количину просутог уља у односу на величину језера са снимка, можемо закључити да језеро неће имати већих проблема да се избори са загађењем.
За сваки случај, било би добро да не просипамо било какво уље у било којој количини у водотоке и да увек имамо у виду да: Да, и јестиво уље загађује воду!