Стално загађивање река и недостатак регулација и интересовања локалних власти је уобичајно свуда у свету. Индија, као једна од најнасељенијих држава је поготово изложена сталном загађењу воде, ваздуха и земљишта. Међутим, недостатак интересовања власти и уопштен скептицизам грађана није зауставио Сент Балбир Син Сеешвала да окупи стотине учесника у велику радну акцију. Његови напори су били и практични и едукативни. Без икакве помоћи надлежних органа, и само уз солидарност локалног становништва овај педесетпетогодишњак је успео да готово у потпуности очисти реку препуну канализационог и органског отпада.

Еко Баба Извор: Indiantribune

Балбир Син Сеешвал, познат и као Еко Баба по својој преданости екологији, одлучио је да посвети свој живот заштити животне средине. Он је започео и одржао различите пројекте, од којих је највећи чишћење Кали Беин реке.

Еко Баба уклања органско ђубриво. Извор: TheWeekendLeader

Услед ефеката убрзане индустријализације и интензивне пољопривреде, река Кали Беин је, као и многе друге реке, постала легло ђубрета, канализационог отпада и заразе. Загађене воде су утицале и на пољопривредна добра, преносећи болести и утичући на квалитет усева. Велики помори риба у више наврата су довели до готово потпуног нестанка фауне у води, тиме доприносећи да се алге шире и стварају такозвано “органско загађење”. Органско загађење доводи до постепеног исушивања воде и затрпавања басена, те се чинило да ће Кали река доживети исту судбину као и Поопо језеро. И заиста и би, да Еко Баба није 2000. године заједно са 200 волонтера кренуо системски да чисти реку од тона различитог отпада.

Волонтери расклањају обалу након помора риба. Извор: lafdaTV

Поред самог чишћења где је активно учествовао, Еко Баба је организовао и различите обуке становништва из 20 различитих села. Идеја је била не само да се очисти речно корито, већ и да се уреде обале и стазе поред реке.

Пројекат је настао као резултат неспособности надлежних органа који нису желели да ограниче индустријализацију и њено загађивање. Еко Баба је покренуо кампању да подстакне сељаке да уклоне загађену воду на различите начине. Неки сељаци су користили старе методе сакупљања и третирања отпада и пречишћавања воде уз помоћ филтрације воде кроз песак.

Рашчишћавање обале и филтрација воде кроз песак. Извор: IndianTribune

Како су се корита река рашћишћавала, тако су се активирали и оживљавали извори. И са пуњењем реке, дошло је и до урушавања обале, стварајући нове проблеме. Уочивши овај проблем, паралелно с чишћењем реке организована је садња дрвећа и жбуња дуж обале да би се учврстило и везало земљиште.

Саднице за озелењавање обале. Извор: Мrmondialisation

Уз пошумљавање обале, донета је и забрана пецања да би се осигурало побољшање биодиверзитета. И све ово је организовано без икаквог учешћа јавних институција! Данас, Кали Беин је у процвату. На стотине породица организује пикнике, и направљена су јавна купалишта и места за обављање различитих ритуала који захтевају чисту, пијаћу воду!

Деца се играју у чистој води Кали реке. Извор: Мrmondialisation

Што се Еко Бабе тиче – његова борба се наставила. Његови садашњи напори су усмерени директно на фабрике, и он покушава да заустави загађење на самом извору, и да извојева обавезну употребу филтера. Он је изјавио да је његова акција доказала да је могуће да се уз удружен напор постигне да се река очисти, и да је крајње време да се ова акција прошири и на друге реке у Индији – и свету.

Само питање остаје, постоји ли “Еко Баба” и у Србији?

Обала Саве којој би добродошао један наш “Еко Баба”. Извор: NationalGeographic