Ветар је хоризонтално струјање ваздушних маса настало услед разлике у температури, односно просторне разлике у ваздушном притиску. Ветар је последица Сунчевог зрачења, тј. енергија ветра је трансформисани облик Сунчеве енергије, а на његове карактериситке у великој мери утичу и географски чиниоци.

Постоје делови Земље на којима дувају такозвани стални (планетарни) ветрови и на тим подручјима је искоришћење енергије ветра најисплативије. Добре позиције су обале океана и пучина мора. Пучина се истиче као најбоља позиција због константних ветрова, али цене инсталације и транспорта енергије коче такву експлоатацију. Код претварања кинетичке енергије ветра у механичку енергију (окретање осовине генератора) искоришћава се само разлика брзине ветра на улазу и на излазу.

Енергија ветра је обновљива и чиста, не загађује ваздух, не емитује CO2 и не проузрокује киселе кише. Уз то не зрачи и не разара озонски омотач. У коришћењу енергије ветра нема непожељних отпадака. Сада, а и у будућности, енергија ветра се показала као најозбиљнији обновљив извор енергије при достигнутом развоју технологије.

Предности:

Приликом планирања нових капацитета, многе енергетске компаније се одлучују за „фарме“ ветрењача због тога што њихова примена има економског и еколошког смисла. Сваки kWh произведен обновљивим изворима енергије, замењује исти који би с друге стране требало да буде произведен у електранама на фосилно гориво, што има за последицу редукцију негативних утицаја на животну средину, а нарочито емисије CO2 у атмосферу.

Једна ветрењача може једно омање село или насеље да снабдева електричном енергијом.
Добија се апсолутно бесплатна и чиста енергија без икаквих нуспродуката, која ће служити за свакодневну употребу у домаћинствима или индустријама.

Србија  има велике потенцијале за уградњу ветрењача, посебно на сверу и истоку земље.

Мане:

Последице ветрогенератора по животну средину постоје, али су оне знатно мање него последице извора енергије које тренутно користимо. Међутим, у тој процени постоје субјективни елементи, неинформисаност као и лоша интерпретација.

 

 

Мане ветрењача јесу бука, ометање радио телекомуникација и утицај на птице и слепе мишеве.

Не може се било где изградити, битни су географски фактори попут рељефа, који може представљати препреку у потпуном искоришћењу енергије ветра.
Ветрењаче је потребно градити даље од неког репетитора који емитује радио таласе. Оне такође треба да су изван насељених места да бука не би ометала становнике, али и животиње.

На територији Републике Србије генерално има доста заштићених врста птица, ту би ветрењаче смањиле њихову бројност или би их отерале са станишта. Разумно је да је сваком живом бићу потребно време да се прилагоди новој средини, тако да би ово за њих представљало један велики проблем и препреку. Када су у питању слепи мишеви, осим што би масовно страдали ударањем у ветрењаче, постоји још један проблем. Наиме, приликом наглог проласка кроз поље ниског притиска које настаје у зони врхова елиса које се окрећу, долази до баротрауме која оштећује плућа слепих мишева. Птице имају релативно краћа плућа, тако да на њих ова зона ниског притиска не делује негативно.

С обзиром да експлоатација енергије ветра има велике предности, било би добро да се нађе решење и максимално смањи негативни утицај ветрењача. Уз добро планирање, то је могуће спровести. Осим тога, највећи проблем код експлоатације енергије ветра јесте што су трошкови изградње високи и као и честе промене брзине ветра (не може се гарантовати испоручивање енергије).