Услед све већег апела јавности на количину пластичног отпада у океанима, Европска комисија је у мају ове године предложила забрану употребе једнократне пластике.

24. октобра 2018. посланици Европског парламента су гласали и већински подржали забрану пластике за једнократну употребу. Одлука обухвата:

  • Потпуну забрану пластичног прибора за јело и тањира, сламчица, штапића за мешање, држача за балоне и пластичних штапића за уши (са образложењем да постоје алтернативе) почевши од 2021. Овај период је потребан да би се припремило тржиште и усвојиле законске регулативе.
  • Забрану оксо-разградиве пластике као што су пластичне кесе и  пластични омоти, као и одређених полистирена као што су посуде у ресторанима брзе хране
  • Смањење употребе пластичних производа који за сада немају алтернативу за барем 25% до 2025. У ову групу спадају паковања за бургере, сендвиче, воће, поврће, слаткише итд.
  • Повећање стопе рециклаже пластичних флаша на 90% до 2025.
  • Мере против филтера од цигарета који такође садрже пластику као и изгубљених рибарских мрежа. Производња пластичних филтера за цигаре ће морати да се смањи за 50% до 2025. и чак 80% до 2030. Произвођачи цигарета  ће морати да надокнаде трошкове сакупљања, превоза и третмана отпада од цигарета.
  • Што се тиче напуштених и изгубљених рибарских мрежа које садрже пластику, државе чланице ЕУ ће морати да од 2025. уклоне из природе минимум 50% и рециклирају барем 15% при чему су произвођачи рибарске опреме обавезани да учествују.

За забрану је гласао 571 посланик док се 34 посланика изјаснило суздржаним, а 53 гласало против. Следе преговори са Европским саветом који ће се одржати у новембру.

Посланица Frédérique Ries је изјавила:

Данашњи глас отвара врата наступајућој и амбициозној директиви. Она је неопходна како бисмо заштитили морску средину и смањили трошкове узроковане загађењем природе пластичним отпадом у Европи, који су процењени на 22 милијарде евра до 2030. године.

Дакле, иако је пластика веома користан и јефтин материјал, њено олако бацање заправо ствара велике трошкове. Трошкови се не односе само на вредност материјала већ и на губитке у туризму, рибарству и при сакупљању и транспорту отпада. Стварно је неопходно да се овај материјал савесније употребљава – више пута и уз високу стопу рециклаже.

Према извештају Европске комисије, преко 80% отпада у океанима чини пластика. Усвојена забрана се управо односи на пластичне производе који чине највише маринског отпада – чак 70%.

Који су то најзаступљенији пластични производи који се могу наћи у природи?

Као што је приказано на слици доле, прво место односe пластичне флаше, чепови и поклопци. Недалеко за њима су пикавци! Не знам да ли сте икада обратили пажњу колико људи баци опушак на станици кад им наиђе аутобус, док шетају улицом или док су на паузи од посла. Што више будете обраћали пажњу схватићете да готово да нема пушача који то не ради. Стварно част изузецима. А процењено је да у свету има око 1 милијарда пушача. Претпоставимо да попуше више од једне цигаре дневно, а знамо да многи попуше и више од пакле. То је много опушака бачено на улицама, плажама, у парковима, рекама… свакодневно!

Треће место иде пластичним штапићима за уши. Сви их чистимо и зато морамо знати да постоје друге опције: једноставно оперите уши или користите водоник – пероксид. Веома лако и једноставно. Али ‘ајде да их користимо само за ову намену, напротив, користимо их за 1000 других радњи. Девојке за скидање шминке, за чишћење носа, скидање лака са ноктију итд. Снађите се, технологија је толико напредовала, а ми нисмо способни да заменимо  штапић за уши? Добра вест за све који не знају како да их се одрекну јесте да на тржишту већ постоје штапићи са папирним дршкама, чак и код нас. 🙂

Следе омоти од чипса и слаткиша. Ово је стварно проблем. Сви волимо да грицнемо нешто на брзину. Можда би ипак требало да подржимо произвођаче са папирним омотима или купујемо на меру. На крају крајева, продавнице здраве хране су готово на сваком ћошку и можемо понети сопствене посуде.

Пето место заузимају хигијенски улошци и тампони. И за то постоје памучне и целулозне алтернативе, али можда еколошки најбоља опција – силиконске менструалне чашице (више о њима можете прочитати ОВДЕ).

Долазимо до пластичних кеса које су тек на шестом месту, а можете чути колико се прича о њима. Ову тему смо већ подробно обрадили. Само желим да укажем на првих пет места о којима нико не прича!

Ето и пластичног прибора за јело и тањира на лепом 7. месту. Ако не можете да једете код куће зашто не бисте у торби свакодневно понели прибор са собом? Не заузима баш толико места, зар не?

8. место иде чашама и поклопцима за чаше. Нема фестивала да се нешто не попије. Шта после са свим тим чашама? Оне се код нас не рециклирају. Можда боља опција пиће у лименци. На фестивалима у Европи се примењује куповина једне чаше од тврде пластике која се користи током целог фестивала (у сваком тренутку се може заменити за чисту чашу). На крају се чаша може вратити уз повраћај новца и сви имају користи. (Сазнајте више: еcocupshop.co.uk)

Балони нас асоцирају на децу, радост и све лепо, али шта са њима када пукну? Поклоните свом детету нешто друго и објасните му зашто сте то учинили. Научите га да воли природу и да ужива у њој. Верујем да тада неће плакати због балона ☺

На самом крају преостаје нам да се надамо да ће ова одлука заживети најпре у Европи, а убрзо и код нас и да останемо отворени за промене, јер су многе од њих веома лаке уколико смо ми спремни.