Активизам и едукација, Глобално загревање, Одрживи развој, Уради сам, Урбана екологија, Шта ја могу да урадим?

Желите да развијете своју „зелену“ идеју или посао – упознајте EIT Climate-KIC

(preuzeto sa aalto.fi)

EIT (Европски институт за Иновације и Технологију) је огранак Европске Уније основан 2008. године са циљем да подстакне развој предузетништва и иновација широм Европе. Он окупља различите институције (универзитете, научне институте, приватне компаније, невладине организације и др.) које формирају Заједнице за знање и иновације (Knowledge and Innovation Community или скраћено KIC). Постоји више Заједница тј. KIC-ова  чији је главни задатак да проналазе људе са одговарајућом идејом и омогуће остварење те идеје на пословном плану.

Које Заједнице постоје и какве идеје траже?

  • EIT Climate-KICза прилагођавање климатским променама и заустављање даљих промена, основана 2010.
  • EIT Digitalза развој дигиталне технологије, пре свега информационих технологија, основана 2010.
  • EIT InnoEnergyза иновације на пољу обновљивих извора енергије, такође основана 2010.
  • EIT Healthбави се иновацијама на пољу здравог живота и старења, основана 2014.
  • EIT Raw Materialsза развој одрживог проналажења, извлачења, обраде и поновне употребе материјала, основана 2014.
  • EIT Foodза развој одрживог ланца снабдевања храном од произвођача до купца, основана 2016.
  • EIT Manufacturingза креирање одрживе производње и
  • EIT Urban Mobilityза унапређење урбаних површина и живота у граду, обе основане 2018.

Свака од ових заједница нуди едукативне програме како би знање подстакло рађање идеја. Када идеја  настане Заједница омогућава њену реализацију и подржава новонастали бизнис. EIT наводи цео процес и развија стратегије по којима Заједнице треба да послују, али им ипак оставља одређен степен аутономије – Заједница сама одређује унутрашњу организацију и методе којима ће реализовати постављене циљеве.

Данас бих желела да ставим акценат на једну од најстаријих заједница, EIT Climate-KIC, чији је главни циљ да се раст глобалне температуре одржи испод 2°C. Да бисмо то успели, сматрају да је потребно у потпуности променити друштвену динамику, начине на који се креће капитал и обављају послови, економске моделе, али пре свега начин живота.

Шта вам нуди Climate-KIC?

1.Образовање: доступно студентима на свим нивоима студија као и стручњацима – курсеви који пружају знање из предузетништва и више тема битних за климатске промене.

За студенте дипломских студија организују се летње школе у оквиру програма као што је Journey, док студенти који упишу неки од ових мастер програма стичу прилику да учествују у Climate-KIC Master Label Programme. Студенти докторских студија могу бити полазници двонедељне летње школе Catapult. Више о свим доступним програмима можете погледати на сајту.

Особе са завршеним факултетом се могу пријавити на програм Pioneers into practice који траје 4 до 6 недеља. Пожељно је више образовање у вези са енергетском ефикасношћу и климатским променама или барем волонтерско искуство од 2 године у овим областима.


2. Развој идеје: кроз програме као што су Climathon и ClimateLaunchpad.

Климатон је целодневни хакатон („дан хаковања“) када се окупљају грађани, градске власти и партнери како би идентификовали  климатске изазове у свом граду и пронашли решења.

„Климатон је више од хакатона, то је покрет.“

2016. у Цириху је током оваквог догађаја направљена апликација Foodshelf („Полица за храну“) са основним циљем да се смањи бацање хране. Једноставно усликате преосталу храну, поставите је на виртуелну полицу и чекате заинтересоване суграђане. Можда се питате какве везе бацање хране има са климатским променама, али оно што морате схватити је да све има везе са свиме. За произведену храну се троши енергија која потиче из необновљивих извора, а бачена храна се распада на депонији и такође ослобађа CO2.

Током Климатона у Енглеској 2015. осмишљен је сензор за детекцију ваздушног загађења, будући да до тада нису постојали озбиљнији системи за испитивање стања ваздуха. Сензори су смештени на возила која функционишу као IoT (Internet of things – „интернет ствари“: умрежени физички објекти као што су возила, куће и др. са уграђеном електроником и софтвером, што омогућава ефикаснију размену података). Грађани могу да унесу податке о загађењу, где  и када током дана је највећа количина загађења и утврде који је његов извор. То може бити одређена фабрика од које се онда може захтевати надокнада или се могу покренути друге мере. У супротном без тачних информација постоје само спекулације.

(rs-online.com)

Успешних прича има много, много више и можете их пронаћи овде

За разлику од Климатона, ClimateLaunchpad је такмичење. Да бисте постали учесник треба да представите своју „зелену“ идеју. То може буквално бити само замисао, али ако је довољно маштовита можете бити изабрани да учествујете у такмичењу. Шта вас све чека ако се пријавите:

  • дводневна обука која омогућава да од идеје направите реалан бизнис план
  • додатни курсеви како бисте развили бизнис модел и научили како да најбоље презентујете свој пројекат
  • 1. ниво: учествујете у националном такмичењу, када жири бира три најбоље презентоване идеје
  • 2. ниво: најбољих три из сваке земље одлази на Велико финале између свих земаља учесница
  • топ 10 такмичара у великом финалу добија прилику да директно учествује у  Climate-KIC Start-up Accelerator програму.
(climatelaunchpad.org)

3. Инвестиције у стартапове (start ups): кроз програм Accelerator. Програм је намењен онима који имају проблем да нађу инвеститоре, али и онима који су већ отпочели свој посао и траже додатна средства. Међутим, стартап не сме бити старији од 5 годинa. Финансијска помоћ може износити и до 50 000 евра у зависности од фазе у којој се пројекат налази.

Pioneers, Accelerator, ClimateLaunchpad и Climathon се од 2016. одржавају и код нас када је почела сарадња између Привредне коморе Србије и Climate-KIC. Оно што је донекле неопходно је знање енглеског и машта. Уколико вас занимају проблеми које узрокују климатске промене ово је стварно идеална тема за вас. Недавно сам имала прилике да у Београду упознам људе који су у потпуности изгубили наду да ће остварити своје еко пројекте. Након много година и куцања на различита врата, Climate-KIC су једини одговорили. Ваше идеје могу бити најразличитије: од тога како да еколошки уредимо нашу градску средину – пример блока 19А, па до тога како да елиминишемо гасове који се ослобађају током компостирања помоћу алги (ускоро ће бити више речи и о самим пројектима).

Посматрајте своје окружење. Сигурно постоји нешто што вам смета. Како бисте то решили? Нека „зелена“ идеја?

За крај вас обавештавамо да је у току пријава за Accelerator програм. Рок за пријављивање је 27.01.2019. Програм ће бити реализован у периоду између априла и септембра 2019. у 12 земаља (Бугарска, Грчка, Кипар, Естонија, Хрватска, Летонија, Литванија, Малта, Португалија, Румунија, Словенија, Србија).  Учешће је бесплатно, предуслов је добро знање енглеског језика. Желимо вам сву срећу!


Leave a Reply

Theme by Anders Norén