Хоћу у твом срцу, после тамних јада,
Да оставим једну носталгију дугу:
Па све када прође, да се сећаш тада
Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

У понедељак, 19.03.2018. године, умро је Судан, последњи мужјак северног белог носорога.

Већину свог, 45 година дугог живота, Судан је провео у заточеништву. Ухваћен је када је имао само две године 1975. у националном парку Шамбе у земљи по којој је добио име. Непосредно по хватању отпремљен је у зоолошки врт у чешком граду Двур Кралове на Лаби како би био део њихове чувене поставке северних белих носорога.

Судбина је желела да Суданово хватање и заточеништво заправо учини срећном околношћу по њега јер су управо у том периоду ловокрадице немилосрдно ловиле, убијале и смањивале бројност северним белим носорозима. Од 1970. до 1980. године, захваљујући искључиво криволову, популација ових нежних џинова снижена је са петсто на само петнаест.

У Европи је провео наредне 34 године, да би се 2009. коначно вратио у родну Африку. Већ остарели Судан пребачен је тада у природни резерват Ол Пејета у Кенији где је коначно био у прилици да води живот у полу-дивљини. Ради заштите од ловокрадица додељена му је константна оружана пратња.

Судан са једним од чувара из резервата Ол Пејета у Кенији

Будући да су две преостале женке северног белог носорога биле у блиском сродству са Суданом (ћерка и унука), покушаји за продужетак врсте углавном су се сводили на упаривање Судана са женком сродне подврсте носорога из јужне Африке, јужни бели носорог. Ови покушаји, нажалост, завршили су се безуспешно.

Неколико кампања покретано је у сврху обезбеђивања адекватне заштите за северне беле носороге у Ол Пејета резервату, а у средишту свих њих налазио се последњи мужјак. Најпознатија од ових кампања било је удруживање особља резервата са креаторима мобилне апликације Тиндер 2017. године када је Судан добио профил на овој друштвеној мрежи и био проглашен за „најпожељнијег нежењу“ на свету.

Пред крај 2017. године Судан је оболео од инфекције задње десне ноге. Због велике старости, инфекција коју је доживео није могла бити у потпуности залечена те му је здравствено стање у марту 2018. године опало до те мере да су се његови чувари определили за еутаназију.

„Била је то најбоља опција, узевши у обзир да му је квалитет живота пропао до те мере да би било нефер према њему самом одржавати га у животу“, изјавио је Самуел Мутисја, један од официра заштите дивљих врста.

Након Суданове смрти у свету преостају још само две јединке ове подврсте носорога. Суданова двадесетседмогодишња ћерка Нађин и седамнаестогодишња унука Фату. Обе женке налазе се у годинама у којима могу да понесу потомство, тако да се непоштена битка за продужење врсте чак и сада, по смрти последњег мужјака, наставља.

Заувек ћемо памтити нежног џина Судана, последњег мужјака једне дивне врсте, која може заувек нестати са лица наше планете.

И кад ови дани за свагда прохује,
И кад опет хтеднеш чути моје име,
Хоћу да се оно у твом срцу чује
Кô шапат пољупца и уздисај риме.

Јован Дучић „Крај“

photo credit: MAKE IT KENYA PHOTO / STUART PRICE