Запажања научника јасно показују да загађење које се емитује на једном континенту може повећати загађење ваздуха на другом континенту који се налази низ ветар.

У току 2000. године Међународни глобални програм атмосферске хемије (IGAC) покренуо је истраживање Интерконтинентални транспорт и хемијске трансформације (ICTC) спајајући резултате међународних мерења и моделовања који се тичу разумевања интерконтиненталног транспорта. Као главни циљеви овог истраживања означени су:

  1. Проучавање интерконтиненталног транспорта главних загађивача ваздуха, са нагласком на озон, аеросоле и једињења која доприносе ефекту стаклене баште;
  2. Утврђивање хемијских трансформација које се догађају током овог транспорта.

Да би смо причу наставили даље, неопходно је да знамо нешто више о кретању ваздушних маса.

Важна одлика атмосфере је њена велика покретљивост. Сматра се да је време потпуног вертикалног мешања атмосфере до 80 дана, а хоризонталним струјањима у стратосфери ваздух се измеша за много краће време.

Померање ваздуха у атмосфери је узроковано пријемом Сунчеве енергије и модификовано ротацијом Земље. Већа загрејаност ваздуха на екватору него на половима покреће ваздушне масе од екваторијалних области ка већим географским ширинама, а већа загрејаност Земљине површине него ваздуха изнад ње главни је узрочник вертикалних кретања.

Други  облици кретања у атмосфери укључују сразмерно мања покретања ваздуха. То су, пре свега, турбуленција и дифузија. Турбуленција је сложено кретање које проузрокује дифузију. Два су основна облика турбулентних кретања: термална турбуленција, која настаје услед различитих локалних загревања појединих делова ваздуха, и механичка турбуленција, коју проузрокује кретање ваздуха преко неравног терена. Као последица турбуленције јавља се дифузија самог ваздуха, што доводи до уједначавања свих карактеристика својствених ваздуху, као што су: боја, хемијски састав, мириси, садржај водене паре итд. Најбрже уједначавање поменутих особина обавља се помоћу вртложних кретања великих размера. Величина ових вртлога иде од дела центиметра до више десетина километара.

Интерконтинентални транспорт (ICT) представља проток загађења ваздуха са изворног континента (нпр. Северна Америка) на рецептор континент (нпр. Европа). Удаљеност до које стиже ICT  је зависна од метеоролошких услова и од особина загађивача. Интерконтинентални транспорт загађивача се јавља преко два механизма: епизодни трансфери и повећање глобалнe позадине (позадинске концентрације), кроз повећавање површинских концентрација. Позадинску концентрацију дефинишемо као ону која би постојала у ваздуху, на континенту пријемнику, и без емисија пореклом од људске активности.

Најстарији регистровани атмосферски интерконтинентални транспорт се тиче пустињске прашине, која је примећивана изнад Европе скоро сваке године. Још почетком 20. века је утврђена јасна веза извор-пријемник, а техника којом се пратила прашина до извора у Сахари подсећа на модерне студије праћења ICT уз употребу сателита. Најспектакуларнији и добро документовани случај ICT прашине је из пустиња Азије до Северне Америке, преко Пацифика. Понекад овај транспорт може допринети смањењу квалитета ваздуха у Северној Америци. Докази за овај транспорт су и у слојевима леда из праисторије на Гренланду. Транспорт прашине кроз атмосферу је битан из више разлога: доводи до ерозије земљишта на месту настанка, али и раста количине земљишта на месту пријема, као и до фертилизације океана; прашина је и потенцијално опасна за здравље људи и баланс радијације у атмосфери, може променити начин појаве облака и створити подлогу за хемијске реакције у атмосфери.

Емисије из сагоревања биомасе су такође дуго познате као значајан извор загађења. Обимно сагоревање биомасе у Индонезији током 1997/98. године, када су превладали утицаји Ел Ниња, изазвало је озбиљно загађење ваздуха у широкој области. Пожаре су углавном изазивали људи, али су поспешени сувим условима које је изазвао Ел Нињо.

Велики шумски пожари постоје и у северним областима, али се донедавно није препознавао њихов утицај на нивоу хемисфере. 2000. године је откривено да су канадски шумски пожари изазвали раст концентрације озона у јужним државама САД, а ускоро је утврђен и облак озона, CO, азотних оксида и аеросола изнад Европе. Још веће области су изгореле у Сибиру, што је додатно повећало утицај северних пожара на количине гасова на северној хемисфери. За разлику од тропских пожара, северни пожари се јављају без правила, током целе године. Многи пожари су изазвани муњама, али су велики број изазвали и људи.

Управљање квалитетом ваздуха у будућности захтева дијалог на нивоу хемисфере који ће се тицати интерконтиненталног транспорта ваздушног загађења и његовим утицајем.

То би се пре свега односило на земље средишњег дела северне хемисфере, где доминантни западни ветрови производе северни средњи појас загађења који се креће дуж целог вантропског дела северне хемисфере. Договор би могао лакше да се постигне јер свака земља може имати корист од смањења емисије у земљама уз ветар.

Тема интерконтиненталног загађења ваздуха је битна за све нас, јер управо даје одговор на оно чувено питање „Зашто би нас требало да занима то што се у некој далекој земљи носе маске на лицу како би се заштитили дисајни органи?”