Често можемо чути како се пропагира биљна исхрана, односно вегетаријанство или веганство, из аспекта здраве исхране и дијете. Али, да ли сте знали да постоје различити разлози због којих људи одлучују да престану са конзумацијом меса? На пример, ја не једем месо највише из неких етичких убеђења и емпатије према живим бићима, међутим, многи вегетаријанци и вегани ће вам рећи: „Да, волим ја животиње, али није ми то главни разлог.“ Шта онда може бити разлог за овако драстичну промену исхране?

Осим мишљења да је здравије за људе, постоји широко распрострањено мишљење, потковано бројним студијама и чињеницама које статистички доказују како бисмо знатно смањили притисак на планету и загађење уколико бисмо прешли на биљни начин исхране.

Данас је Међународни дан веганства и вегетаријанства па се зато бавимо том тематиком. У наставку текста моћи ћете да прочитате нека поређења, па сами процените.

За узгој животиња за људску исхрану (укључујући земљу која се користи за испашу и њиве које служе за узгој хране за те животиње) тренутно се користи 30% земљине површине.

У САД, 70% зрневља се узгаја искључиво за исхрану животиња. 3.5 милијарде људи би могло да живи захваљујући храни која се користи да нахрани домаће животиње.

Скоро 80% површине шума Амазона које су раскрчене користи се за испашу и производњу хране за исхрану стоке.

За производњу 1 kg животињског протеина потребно је 12 пута више земље, 13 пута више фосилних горива и 15 пута више воде у односу на потребе за производњу 1 kg сојиног протеина.

За производњу 1 kg телетине потребно је 15.500 l воде, док је за производњу 1 kg парадајза потребно 180 l, а за 1 kg пшенице 1.000-2.000 l.

Уједињене Нације су у извештају из 2006. изјавиле да узгој животиња за људску исхрану доприноси емитовању гасова стаклене баште више него сви аутомобили и камиони у свету заједно.

Краве и овце испуштају гасове који садрже метан и на тај начин су „одговорне“ за 37% укупне количине емитованог метана (који има 23 пута већи утицај на глобално загревање од угљен-диоксида) захваљујући људским активностима.

Оваквих поређења има много и дефинитивно морамо да размислимо о томе како наш стил живота и исхрана утичу на нашу животну средину. Планета ће се некако прилагодити, али питање је да ли ћемо ми? Коришћење површина за узгој стоке се константо повећава, из године у годину. Шта ће бити када посечемо све шуме?

Оно што би било добро да свако од нас примени јесте – једите мање меса. Конзумирајте га умерено. Можете на пример да одредите један дан у недељи када не једете месо, или одређено доба дана. Можете престати да једете месо када сте код куће, али без устручавања када сте напољу или са породицом и пријатељима. Постоји много начина да се организујете и да на тај начин допринесете смањењу количине меса које се конзумира. Можете онда за себе рећи да сте редуктеријанци – једноставно редукујете количину меса коју једете. Не може да шкоди, зар не?

Ако вас је заинтересовала тема утицаја веганске исхране на животну средину и загађење, препоручујем чланак Top 10 reasons why to go Veggie.
Писаћемо још о томе, ако имате информације вредне дељења или нешто што вас занима и о чему желите да читате, оставите коментар. 🙂