Једна народна пословица каже нам да је боље спречити него лечити. Ова мудрост, наравно, односи се на велики број аспеката свакодневног живота. Тако се и заштита животне средине у највећем делу односи на превентивне методе… Не загађуј! Заштити! Спречи настанак проблема!

Међутим, шта радити ако проблем већ постоји? Како излечити оболелу околину?

Одговор на ово питање је Ремедијација!

Звучи једноставано, зар не?

Нажалост, једноставно је само наизглед, док се у бити ради о веома комплексном процесу (или процесима). Проблеми загађености земљишта у највећем броју случајева не могу се решити једном општом мером, већ се истиче неопходност инжењерског приступа при одабиру најпогодније методе ремедијације.

Земљиште представља веома сложен екосистем, који је подложан различитим типовима загађења.

Загађујуће материје се према природи деле на неорганске и органске загађиваче, тако да их све можемо сврстати у ове две колоне.

Неоргански загађивачи земљишта су:

  1. Азот (N) и фосфор (P)

Добро је познато да су азот и фосфор битни нутријенти за раст и развиће биљака и да су с тога неопходни чиниоци сваког тла. Међутим, превише ових макроелемената може да доведе до извесних негативних биолошких одговора биљака. Такође, испирањем из земљишта азот и фосфор представљају реалну опасност за све типове водених површина.

  1. Тешки метали

У групу тешких метала спадају микроелементи као што су: арсен (Ar), кадмијум (Cd), жива (Hg), хром (Cr), никал (Ni), олово (Pb) и др.

Неки од микроелемената су неопходни биљкама за раст и развиће (Fe, Mn, Cu, Zn), док други пак могу имати токсична, мутагена, тератогена и канцерогена својства.

  1. Радионуклиди

Радионуклиди представљају елементе са нестабилним језгром атома, које одликује вишак енергије. Карактеристично је да загађење не представља сам елемент, већ његово зрачење које се испољава у виду субатомских честица (α или β) и гама (γ) зрака.

Органски загађивачи су:

  1. Пестициди

Пестициди су супстанце које се користе да униште, одбију или умање број било ког организма, који може да угрози пољопривредну производњу.

Није потребно посебно наглашавати да употребу пестицида поред своје примарне функције прати и гомила нуспојава, које у највећем броју случајева имају негативне последице.

Будући да сада знамо шта све прети да загади земљиште, можемо и да увидимо какви су проблеми при избору методе ремедијације. Наиме, у већини случајева земљиште је загађено не само једном, већ са више врста загађивача, што изискује различите методе излечења.

С тога неопходан је, већ поменути, инжењерски приступ проблему, односно састављање плана ремедијације и поступање у складу са њим. Сваки план треба да садржи одговоре на следећа питања:

  1. Каква је хемијска структура загађивача на датој локацији?
  • неорганске супстанце,
  • органске супстанце.
  1. Које су димензије загађивања и колики је степен загађености?
  • загађење је локалног карактера,
  • загађење је дифузног карактера,
  • колико је хитно да се донесе план ремедијације.
  1. Са коликим степеном ризика су повезани утврђена количина и понашање загађивача?
  • низак степен ризика,
  • средњи степен ризика,
  • висок степен ризика.
  1. Које технологије ремедијације се могу сматрати најприхватљивијим за извођење конкретног ремедијационог пројекта?
  • in situ, односно на самом месту где је констатовано загађивање, без откопавања и транспортовања земљишта или
  • ex situ, изван места констатованог загађења.
  1. Да ли постоје финансијска ограничења за изабрану технологију ремедијације?
  2. Који је метод технички и финансијски најприхватљивији?

Након састављеног плана може се приступити самој ремедијацији. Постоји велики број технологија које су данас у употреби, а оне се деле на:

  • Хемијске и физичке третмане,
  • Биолошке третмане,
  • Очвршћавање/стабилизацију и
  • Термичке третмане.

Пожељно је што више се окретати биолошким третманима (а нарочито фиторемедијацији) који представљају најприродније методе ремедијације.

Нажалост у пракси се показало да многе загађене површине не могу бити саниране употребом биолошких третмана, већ је загађење толико драстично да све што може бити учињено јесте контаминација и спречавање даљег ширења загађења.

На завршном дијаграму приказане су све ремедијационе технологије које су нам доступне у овом моменту.

 

Литература:

  1. Антић-Младеновић, А. ЗАГАЂИВАЊЕ И РЕМЕДИЈАЦИЈА ЗЕМЉИШТА, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, Београд, 2010.
  2. http://www.sepa.gov.rs/download/zemljiste/RemediatedSites_Brownfields_success%20stories.pdf