Где силно ђубре, кесе и отпаци завршавају на крају? Где их одвозе камиони? Одговор је – депоније!
Депоније су постројења где се врши коначно одлагање и прерада тј. трансформација отпада његовим укопавањем у земљиште или одлагањем на површину.
Депоније могу бити за:
• опасан (отпад који има бар једно од својстава које га чине опасним – експлозивност, запаљивост, склоност оксидацији…)
• неопасан и
• инертан отпад (отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује).

Како се гради?

Пре свега поставља се подлога и она се разликује у зависности од отпада који се одлаже. Подлога служи за спречавање продирања отпадних вода у тло и подземне воде. То су обично водонепропусне фолије. Затим иде заштитни слој (слој песка или земље) на који се ставља или уграђује систем цеви за сакупљање отпадних вода и изнад њега ако је потребно још један заштитни слој. На све то се одлаже отпад, који се годинама разграђује.

Где сместити депонију?

Депонија никако не сме бити у близини аеродрома (због разношења отпада), река (плавних подручја) и не сме се градити на трусним подручјима. Такође, мора бити удаљена од главних саобраћајница, али мора постојати пут или мрежа путева до ње. Она заузима доста простора и зато је потребна велика површина како би могла радити од 5 до 10 година. Ако депонију градимо где зиме дуго трају, потребно је имати помоћни простор за депоновање. И најважније је да не сме бити у близини насеља или индустријске зоне због буке, прашине, мириса и визуелног изгледа.
Сам избор локације депоније и њена градња није нимало лака. Постоје многи фактори који се морају испоштовати да би једна депонија била права депонија, а све то зависи од врсте отпада који се одлаже. То су године и месеци планирања и пројектовања.

Шта се после дешава?

Након испуњавања капацитета депоније, отпад се затрпава земљом и по потреби се ставља дренажни слој који служи за прикупљање гасова попут метана. Углавном се ради и ремедијација тог земљишта. Површина где је била депонија може служити за градњу аеродрома или камп насеља.

На депонијама се одвија и одвајање отпада за рециклажу. Наравно, било би ефикасније када би то сви радили на месту настанка отпада, односно у својим домовима.
Градња и контрола депонија нису нимало лак посао и захтевају велика финансијска средства. С обзиром да се популација на планети Земљи повећава, тако се повећава и број, како уређених, тако и (на жалост) дивљих депонија. Зато – смањите настајање отпада рециклажом и поновном употребом. Не дозволимо да се наша планета претвори у једну велику депонију!