Купиш нешто у продавници и кренеш кући. Испразниш кесе и бациш их у канту или још горе – на улицу. И то је то, настављаш свој живот. И тако сваки дан, два или три пута дневно. Ветар дува на улици и носи све редом, између осталог и смеће са улица и из канти. И све тако док не стигну до воде, у нашем случају најчешће реке, што можемо и сами видети. Или још боље – сам бациш смеће у реку и олакшаш цео процес. Будући да се све реке уливају негде, тако и „ове наше“ . Вероватно сте учили из географије у школи да се све реке са територије Србије уливају у три мора – Егејско, Јадранско и Црно море. А мора су повезана са светским океанима у јединствен систем. Оно што их повезује су морске струје. Постоје топле и хладне морске струје. Тако топла морска струја улази у Средоземно море кроз Гибралтарски мореуз, а хладна излази, и на овај начин вода циркулише кроз Средоземно море до кога доспева наш отпад (приказано на слици испод). Исто важи и за било коју област на свету.

Морске струје омогућавају циркулацију светских вода. Постоји пет локација на којима долази до судара топлих и хладних струја што формира неку врсту огромног вира. Та места су главни извор хране за сва морска бића. А опет и главна места таложења свог отпада који је доспео у океан. На слици су приказани највећи вирови: севернопацифички и јужнопацифички, северноатлантски и јужноатлантски и индијски. Поред њих постоји још велики број мањих вирова.

Тренутно у Северном Пацифику постоји читаво „острво“ формирано од отпада које је прикупљено на том месту управо дејством севернопацифичког вира. Ово острво заправо није видљиво јер садржи изузетно уситњену пластику, микровлакна. Откривено је још 1988. године, а његова величина остаје непозната. Међутим, термин „острво“ је можда погрешан, па би исправнији назив био „супа“, али то не умањује штетне ефекте по живи свет.  Оно што је важно је чињеница да се пластика током година само уситњава и уситњава на мање комаде, али никада не разграђује на мономере тј. простија органска једињења од којих је настала. Када постане толико ситна да је могу „појести“ микроскопски организми као што су планктони, онда улази у ланац исхране и може доспети и на наш сто.

Нама  можда изгледа безазлено да једна обична кеса може да нашкоди некоме, али може – и то много. Све је више случајева умрлих животиња које су прогутале пластичне кесе и умрле од глади, јер права храна није могла да прође до црева због кеса. Један од примера је кит који је пронађен на обали Норвешке у фебруару 2017. Из његовог стомака је извучено 30 кеса. На обали Немачке је у 2016. пронађено више угинулих китова уљешура (највећи китови са зубима). Званично утврђен узрок смрти је отказивање срца. Чудно је то што су ово биле младе јединке од 10 до 15 година старости и одличног здравља. Уљешуре се углавном хране рибама, лигњама и раковима. Али у њиховим стомацима су откривени и пластични делови аутомобила и мрежа за риболов дужине 15 метара.  Међутим, један од очигледних примера је кит пронађен на обали Грчке 2011. године чији је стомак био изузетно надувен јер је појео преко 100 кеса. Стомак му је био пун толико да је могао да пукне, а он је био још гладан.

Још већи је број корњача које помешају плутајућу кесу са медузом.

Осим тога, огроман број животиња се угуши због обмотавања мрежа, кеса или различитих делова пластике око врата и уста. Иако смо у пар наврата већ поменули негативан утицај пластике на живи свет у океанима (Мале промене, велике последице, Тако мале, а тако опасне) изгледа ми као да људи једноставно не могу да схвате како то стварно изгледа. Замислите да идете плажом и видите нешто као на овим сликама.

Не верујем да бисте остали равнодушни.

Морске птице често помешају плутајућу пластику са рибом. Тако је откривен случај да ја пар албатроса хранио своје младе пластиком за коју су вероватно мислили да је риба.

Али хајде да не очајавамо. Ништа се неће променити ако само седимо и плачемо. Почните да размишљате о томе како је све повезано. Иако неће наш отпад из Србије одмах доспети до неког од пет океанских вртлога, доспеће до наших река и риба и птица. Зато одлажите паметно ваш отпад, не користите пластичне кесе (или користите старе више пута) и ако ништа, обратите пажњу на количину пластике у нашим свакодневним животима: омоти од паковања цигара, хране, упаљачи, цевчице, флаше, чаше, тањири, делови машина, аутомобила… примера је безброј.

„Пластично, пластично, све је пластично. У овом пластичном свету и ти си пластичан.“

Извори: ‘How our addiction to plastic is turning the oceans toxic’

‘Plastic Entanglements Increase 40% For Marine Animals ‘

’13 Sperm Whales Found Dead with Stomachs Full of Plastic Trash’