Често чујемо да је човек једина врста која убија саму себе. Мислимо да смо брижни и хумани али то у реалности не изгледа тако. Осећају се глобалне последице, све што радимо утиче у великој мери на животну средину.

У последње време је врло популарно загађење пластиком, у свим њеним облицима. Значи да је дошло време да се заузмемо за наше земљиште, храну, биљке и воду, којима на крају крајева дугујемо опстанак.

Међутим, људи из једног села у Мексику су се сетили да искористе сав материјал, отпад, пластику, играчке и флаше како би саградили куће. Компанија носи назив EcoDom и основао је Карлос Данијел Гонзалес 2013. године. На овај начин је учинио велику услугу народу који живи у тешком сиромаштву и лошим условима, а притом Мексико највише троши пластичних кеса у односу на друге земље. Добра страна је и то што су многи људи добили запослење и то захваљујући овом материјалу који је погодан за коришћење због лакоће и чињенице да је практично неуништив.

Паметно, зар не?

Сам процес претварања пластичног отпада у домове подразумева сортирање, сечење, топљење и обликовање. Пластика која приликом топљења не емитује токсичне супстанце се потом сече у одређеној машини. Топљење се врши под температуром од 350 степени 30 минута и потом се та течност преноси до хидрауличне пресе где се компресује до употребљивих панела.

Свакога дана се направи око 120 панела, што значи да се 5,5 тона отпада преради. Потребно је 80 панела да се направи једна кућа која се у просеку гради око недељу дана. До сада је направљено око 500 оваквих кућа са све дневном собом, две спаваће собе, кухињом и купатилом и то за само 300$.

Са друге стране, исти принцип је примењен у Боготи од стране Оскара Мендеса, а компанија коју је основао се зове Conceptos Plásticos. Оскар је чак учествовао у такмичењу The Venture и својом идејом одушевио жири и добио 300.000$.

Ту није крај, и други народи се сналазе на сличан начин, на пример народ Нигерије који прави зидове и куће од разног отпада, стаклених боца и пластике које нису само повољне за боравиште већ су и непробојне у случају напада оружјем.

Тужне су приче тих људи, а још тужније је то што остатак света није довољно освешћен и упознат са правим животним проблемима. Зато покажимо пример другима, рециклирајмо, живимо чистије и имајмо разумевања за друге и околину у којој живимо, вратиће нам се добрим.