Митолошка птица феникс, свој живот завршава пламеном смрћу, али се увек из пепела наново рађа…

Можда ће неко сматрати неприкладним што прича о масовним изумирањима кроз историју наше планете започиње са једном птицом која никада није ни постојала. Њу сам изабрао јер сматрам да представља добру аналогију за оно што се живом свету Земље заиста дешавало.

Пет пута до сада живот на планети је малтене гашен, али се увек наново уздизао. Ово је прича о догађајима који су претили да збришу сва жива бића са лица земље…

1. Догађај који је обележио крај геолошке ере Ордовицијума и почетак Силура (пре око 450-440 милиона година)

Током првог масовног изумирања са наше листе нестало је око 27% свих фамилија, 57% свих родова и 60-70% свих врста на планети. Теоретише се да је овај догађај изазван кратким, али интензивним леденим добом, које је вероватно настало издизањем Апалачких планина. Силикатне стене које су постале изложене атмосфери, усисале су угљен-диоксид из ње и нагло је охладиле.

Фосилни остаци бића са крајa Ордовицијума и почетка Силура

2. Догађај на крају Девона (пре око 375-360 милиона година)

Изумрло је око 19% свих фамилија, 50% свих родова и 70% свих врста. Постоји неколико теорија зашто је дошло до масовног изумирања у овом периоду. Једна од теорија јесте да су највећи кривци били новоеволуирани организми – биљке. Оне су у овој геолошкој ери покриле копно и деловањем кореновог система ослободиле огромне концентрације нутријената из земљишта. Нутријенти су доспевши у океане, изазвали појаву масовног бујања алги што је заузврат значило смањивање концентрације кисеоника у океанима.

Саркоптеригије и водоземне тетраподе са краја Девона

3. Догађај на прелазу Перма у Тријас – Велико Изумирање (пре око 252 милиона година)

Ово је било највеће изумирање у историји Земље. Са планете нестало је око 57% свих фамилија, 83% свих родова и од 90 до 96% свих врста живих бића. Трилобити су изумрли током овог догађаја, корали табулате су у потпуности нестали (данашњи корали су потпуно различита група корала) итд. Највероватније је изазван „коктелом“ природних катастрофа. Ерупција супервулкана у близини данашњег Сибира избацила је енормну концентрацију угљен-диоксида у ваздух. Метаногене бактерије одговориле су стварањем метана, гаса који је неколико пута потентнији гас стаклене баште од самог угљен-диоксида. Температура на планети нагло је скочила, океани су се ацидификовали, умирили и током дугог временског периода емитовали велике количине отровног водоник-сулфида. Тако су створени услови које већина живих бића на планети није могла да преживи.

Приказ ерупције вулкана

4. Догађај на прелазу Тријаса у Јуру (пре око 201,3 милиона година)

Изумирање које је у геолошком смислу настало веома брзо након Великог изумирања, такође је претило да обрише живот са лица планете. Свеукупно, у овом догађају изумрло је око 23% свих фамилија, 48% свих родова и од 70 до 75% свих врста живих бића. Већина терапсида, археосауруса и великих водоземаца је нестало, што је омогућило диносаурусима да просперирају без компетиције на копну. Једно је од најенигматичнијих изумирања, из разлога што постоје бројне теорије шта га је могло изазвати, али ниједна од ових теорија у потпуности не одговара на то питање.

Праисторијски рептил – Redondasaurus bermani

5. Догађај на крају Креде (пре око 66 милиона година)

Ово је вероватно најпознатије масовно изумирање, јер су током њега изумрли диносауруси, док су планету по први пут наследили сисари. Поред диносауруса, изумрло је око 17% свих фамилија, 50% свих родова и 75% свих врста живих бића. Било је неколико теорија о томе шта је могло изазвати ово изумирање, али је и даље најуваженија теорија о удару огромног астероида у близини данашњег Мексика.

Приказ колизије астероида и Земље

Већина дашањих научника сматра да се тренутно налазимо у средишту шестог масовног изумирања. Процењује се да у данашње време свакодневно изумре око 150 различитих врста. Овај пут нема теорија о природним катастрофама будући да је кривац већ познат… човек.

Остаје нам да се питамо, да ли још увек има времена да се спречи изумирање модерног доба? Свакако, шта год да се догоди једно остаје сигурно, а то је да шта год да човек учини, природа ће пронаћи начин и живот ће се поново, попут феникса, подићи из пепела.