Можете ли да замислите колико би било ефикасно да вам беспилотни дрон доноси на вашу кућну адресу поруџбину из супер маркета или пак ручак из омиљеног ресторана? A сада замислите колико би било корисно када би дронови могли да саде на хиљаде дрвећа свакодневно уместо вас?

Данас се сусрећемо са многим изумима који имају за циљ уштеду човековог времена, а уколико су ти изуми још и корисни по природу, зашто их не бисмо и примењивали. Тако нечег се досетила и компанија из Енглеске БиоКарбон Енжиниринг (BioCarbon Engineering). Ова компанија развија високо-технолошки систем који користи беспилотне дронове првенствено за пошумљавање оних делова природног подручја који су неприступачни за човека или које је задесила нека природна непогода, те је неопходно брзо надоместити изгубљени биљни фонд. Сам процес се одвија кроз две фазе: у првој фази дрон одлази на циљно подручје и креира детаљну тродимензионалну мапу на основу које користећи ГПС навигацију врло прецизно извршава задатак. Када се сними терен, дронови се враћају на почетну локацију и узимају залихе семена које ће користити у наредној фази. Питате се како дрон заправо сеје? Лако. У једној секунди посеје се једно семе које се попут метка упуцава у земљу. Тако посматрано, за просечно радно време од осам сати колико човек ради, може да се посеје више од 100.000 нових будућих стабала у једном дану. Будући да је разноврсност флоре као и употреба аутохтоних биљака у шумама битан фактор за одржање природног система, компанија практикује комбинацију различитог семења оних врста које су карактеристичне баш за ту област.

Највећи тренутни циљ компаније је да у наредне три деценије озелене планету на свим подручјима на којима је то неопходно. Са рачуницом да 60 дронова могу да посеју око билион семења годишње, морамо признати да је у питању прилично оптимистична визија. Инжењери компаније су проценили да је њихов начин озелењавања 10 пута ефикаснији и бржи и чак за 85% новчано исплативији него када то ради човек на класичан начин. Тим из компаније је тестирао технологију на различитим локацијама како би сакупили довољно података и потребног искуства неопходног за најбоље могуће извођење пошумљавања терена. Нека од локација на којима се тренутно тестирају летелице је историјска рударска локација у Дунгогу у Аустралији, а један од значајнијих подухвата било је и обнављање 10.000 хектара мангрове шуме у Мјанмару након пустошења циклона.

Сусрећемо се и са другим сличним компанијама које деле исти ентузијазам по питању обнављања деградираних подручја. Истичемо ДронСид (DroneSeed) из Орегона која такође користи беспилотне летелице у жељи да креира нову еру, такозваног, „прецизног шумарства“. Они поред сетве семења и садње садница имају за циљ да постигну истовремену примену потребног ђубрива и хербицида за изабрано подручје.

Пољопривреда је један од највећих покретача крчења шумских предела. Данас се највећи део шумског покривача уклања због култивације разних усева, а гледано на светском нивоу, понајвише због призводње житарица, палми, због палминог уља и какаа. Поред биљне производње и узгој говеда је попримио значаја. На годишњем састанку Светског економског форума у ​​Давосу ове године, Норвешка је најавила фонд од 400 милиона долара за започињање инвестиција у пољопривреди која ће подстицати смањење деградације шума и тресетног земљишта.

Просечна процена је да планета губи између 120.000 и 150.000 квадратних километара шумског покривача годишње, што је област величине 48 фудбалских терена која се губи сваког минута. Размислите о томе.

Са сигурношћу можемо тврдити да ће нам будућност донети многе напредне технолошке развоје при борбама са природним катастрофама и потешкоћама које најчешће произилазе као нус-појава нашег деловања. Стога, будимо свесни да свака наша акција има и своју реакцију и да зелени сат јасно куца да је минут до поноћи.