Док чудовишни муљ полако осваја део по део Токија, људи могу само у неверици да посматрају и учине све само да се склоне са пута како не би постали нова жртва неуништиве, ЖИВЕ СЛУЗИ!!!

Ох, отишао сам трунчицу предалеко у краљевство хорор филмова „Б“ продукције… моја грешка. Надам се да ћете ми опростити, јер поред гомиле бића уништитеља из оваквих остварења (попут Годзиле, Пиранаконде или чак злих мутираних парадајза), прича о живој слузи и није баш стопроцентна фикција…

Упознајте Physarum polycephalum.

Physarum polycephalum

Physarum polycephalum или „жива слуз“ из наше приче припада царству Protista, односно не може се рећи да се ради ни о животињи, ни о биљци, али ни о гљиви. Протисти су једноћелијски, еукариотски микроорганизми који могу да се организују у колоније, чинећи тако организам са једном ћелијском мембраном и хаљадама једара унутар ње.

Тренутно је откривено више од 900 организама који се могу окарактерисати као „живе слузи“, али једна особина издваја Physarum polycephalum од остатка њених сродника… ово биће, без мозга, без и једног јединог неурона, показује знакове интелигенције!

Један од примера ове интелигенције јесте решавање лавирината. Уколико Physarum polycephalum оставите у лавиринту, а на излаз поставите извор хране за ово биће, слуз ће без грешке пронаћи најкраћи пут до излаза. Оно ово постиже тако што се у првој фази шири по целом лавиринту, а затим повлачи, остављајући за собом хемијске трагове које означавају ћорсокаке тако да само најкраћи пут од тела до извора хране остаје повезан.

Ово нас доводи до дела са почетка текста… како је „жива слуз“ освојила Токио? Приликом научног истраживања спроведеног 2010. године, научници су извели тест постављајући изворе хране на позиције које подсећају на позиције градова и општина у околини Токија, а саму слуз на место центра истог мегалополиса. Пошто се биће проширило по целој површини Петријеве шоље, а затим повукло остављајући мрежу, по њој, најефикаснијих путева, облик који је слуз заузела био је скоро идентичан мрежи токијске подземне железнице. Можда је битно напоменути и то да је пројектовање и изградња исте железнице захтевало координисан рад стотина јапанских инжењера. [1]

Physarum polycephalum заузима облик система токијске подземне железнице

Други пример интелигенције „живе слузи“ јесте способност предвиђања периодичних промена у њеној околини. У истраживању из 2008. године, научници су у периодима од 30 минута нагло спуштали температуру и влажност око Петријеве шоље у којој се развијала слуз. У оваквим условима Physarum polycephalum би успорла своје кретање како би штедела енергију. Међутим, након неколико периодичних промена температуре и влажности слуз би почела да успорава и пре него што се следећа промена догоди. Ова способност предвиђања промене, навела је научнике на закључак да Physarum polycephalum поседује одређени смисао о протицају времена. [2]

Научници ни дан данас нису најсигурнији како то да биће без неурона може да показује знакове интелигенције, али новим истраживањима све више се продире у тајне којима нас „жива слуз“ може научити.

Иако се сценарио са почетка текста може одиграти само у филмовима страве и ужаса, а никада у реалном свету, веома је занимљиво знати да постоји биће које осваја градове, па макар то било само из Петријеве шоље.

Референце:

[1] A. Tero, S. Takagi, T. Saigusa, K. Ito, D. P. Bebber, M. D. Fricker, K. Yumiki, R. Kobayashi, T. Nakagaki. Rules for Biologically Inspired Adaptive Network Design. Science, 2010;
[2] Saigusa, T., Tero, A., Nakagaki, T. & Kuramoto, Y. Amoebae anticipate periodic events Phys. Rev. Lett.100, 018101, 2008.