Свакодневно слушамо о пластици, стаклу и папиру као виду отпада. Постоје и друге форме отпада, као на пример памук који спада у органски отпад. Сваки од ових материјала/типова отпада има неко предвиђено време распадања. За пластику је то од 450 година и више, за пелене од 250 година, док је пикавцима потребно од 12 до 15 година. Ово је све оквирно јер много фактора може утицати на време потребно за распадање. Ипак, то је поприлично много времена за људе чији је животни век око седамдесетак година а који у току тог периода нагомилају велике количине различитог отпада. Мада, замислимо тежак дан на радном месту или на факултету и да смо много гладни. Прва локација где ћемо се наћи је неки маркет са припремљеном храном. Бираћемо петнаестак, двадесет минута, узећемо неку храну и бити срећни јер смо уштедели време за припрему. И ту је привремено мукама крај. У шта се спакује та храна? Наравно, у једноставне кутије од стиропора.
Кутије за храну, чаше, заштита за тек купљену белу технику, изолација. Стиропор је нашао пут до нашег дома и лагодног живота кроз различите форме. Али, као и све, и ово има своју цену.
Пре свега, и назив стиропор није потпуно исправан. Наиме, стиропор, под тим именом, је заштитни знак компаније Dow Chemical Company. У суштини, то је пенушави полистирен. Проблематика стиропора је у томе што он није биоразградив, а није га могуће ни рециклирати. Рециклажа је проблем због саме густине материјала и контаминације. Чак 95% стиропора чини ваздух! Технички, изгледа да је неекономично радити са том количином материјала. Пошто се у већини случајева користи за паковање хране и пића, због обилне количине пора долази до контаминације амбалаже и тешко ју је очистити управо због тих пора. Уколико се нађе на депонијама, потребно му је око 500 година и више да се разложи. И није једини проблем стиропор као материјал. Наиме, стиропор представља полистирен за који је научно доказано да има ефекте на раднике који учествују у производњи истог. Постоје последице као што су иритација коже, очију, али и дугорочни проблеми као што су утицаји на различите системе органа. Показано је да су проивођачи стиропора 1986. године били на петом месту највећих произвођача токсичног отпада. Сматра се да око 30% простора депонија чини управо овај материјал. Он је веома опасан за грабљивице које се хране на депонијама јер се лако мрви и може да доведе до тога да се животиње угуше њиме, било грабљивице, било неке друге које налете на њега и изгледа им примамљиво. Велика предност стиропора је његова лака доступност у смислу цене. Дакле, све док нам је лако доступан, узимаћемо га здраво за готово.

Као решења се предлажу различити алтернативни материјали, али је потребно да се нађе одговарајући материјал и да то пре свега заживи међу народом. Једна од потенцијалних идеја је папир, за који је добро познато да је биоразградив и да није токсичан. Још једна од алтернатива јесу кутије од печурки. Код израде ових кутија, употребљавају се мицелијуми гљива и отпад који се добија од пољопривредних култура (нпр. кукуруз). Мицелијум се измеша са тим отпадом и омогуће му се услови да расте. Оног тренутка када се постигне жељена форма, материјал се суши да би се спречио даљи развој гљива. Таква паковања могу се разградити током пар недеља.

Извор: https://medium.com/material-monday/mycofoam-e206e6e23d91

Можда је једно од добрих решења поновна употреба. Најбоље решење би било да постепеном минимализацијом употребе на крају потпуно елиминишемо стиропор.
Стање у Србији је поприлично дискутабилно, али не можемо рећи да људи немају свест о овој проблематици. Пројекат WooBox је нашао алтернативу стиропору. Као решење се предлажу дрвене кутије које су са унутрашње стране обложене вуном, тако да је обезбеђена константна температура за производе којима је потребна.

У прилогу су видеи у којима можете видети креативну идеју једног младића за решење проблема са великом количином стиропора. Он је заједно са својим тимом дошао до идеје да угљеник из стиропора искористи као материјал за активни угаљ. Други видео је намењен за подизање свести о штетном дејству стиропира на животиње. Трећи и четврти видео представљају алтернативу амбалажи од стиропора.