Када бисте направили анкету међу историчарима и архитектама о томе која је најбитнија грађевина на свету, готово сигурно бисте добили разноразне одговоре. Од прастарих египатских пирамида, преко колосалног кинеског зида, велелепног Таџ Махала, па све до модерних архитектонских ремек дела попут сиднејске опере, Гугенхајм музеја у Билбау или Тајпеха 101.

Међутим, када бисте исту анкету поновили међу биолозима, еколозима и пољопривредним експертима, одговор би највероватније био јединствен. Најважнија грађевина на свету је Глобална банка семена у Свалбарду! Ово здање се не истиче ни старошћу ни лепотом, већ својом функцијом…

Дубоко у забаченом арктичком архипелагу Свалбард, на острву Спитсберген налази се глобална банка семена. Укопана дубоко у пермафрост, ова грађевина настала је само из једног разлога, да сачува свеукупан пољопривредни генофонд планете Земље. Другим речима, глобална банка семена представља покриће у случају губитка биљних врста и семена из традиционалних, локалних банки гена путем регионалних или глобалних криза.

Здање је основано 2008. године од стране пољопривредног експерта Керија Фаулера у сарадњи са Саветодавном групом за међународна пољопривредна истраживања (CGIAR). Влада краљевине Норвешке, у потпуности је финансирала изградњу банке семена која је коштала око 9 милиона америчких долара.

Разлози за избор архипелага Свалбард као места на коме ће бити изграђена глобална банка семена била су:

  1. Свалбард је најсеверније место на Земљи до кога редовном линијом лете авиони, што га чини забаченим, а опет доступним,
  2. Цео регион архипелага је геолошки изузетно стабилан, а ниво влажности ваздуха је низак,
  3. Банка семена се налази доста изнад нивоа океана, тако да је заштићена од могућег плављења у најгорем могућем сценарију,
  4. Пермафрост у који је банка семена укопана омогућава природно смрзавање семена што ово здање чини енергетски веома ефикасним.

Глобална банка семена у Свалбарду поседује смештајни капацитет за 4,5 милиона узорака различитих усева. Сваки узорак у просеку садржи око 500 семена, тако да је у банци могуће сачувати до 2,5 милијарди семена.

Тренутно је у свалбардској банци семена смештено нешто више од 930 хиљада узорака и овај број се повећава из године у годину.

 

Година Укупан број сачуваних узорака
2008 268,000
2010 500,000
2013 775,000
2014 820,000
2015 840,000
2016 880,000
2017 (до сада) 933,304

 

Сва семена чувају се у трослојним најлонским паковањима, непропусним за ваздух. Ова паковања се полажу у пластичне кутије, које се одлажу на металне регалне полице. Собе за смештај узорака одржавају се на -18º C. Ниска температура и ниска влажност ваздуха унутар банке семена осигуравају ниске метеболичке активности семена, што за узврат омогућава да семе остане свеже током дугих временских периода.

Главни циљ свалбардске банке семена јесте да сачува што већи број јединственог генетског материјала пољопривредних усева, док такође избегава непотребна дуплирања. Да би се испунио овај циљ потребно је да прође доста година, јер локалне банке гена, из којих се семена шаљу за Свалбард, пре свега морају да умноже своје залихе семена.

Мисија глобалне банке семена у Свалбарду једна је од најбитнијих мисија које човечанство тренутно обавља у сврху обезбеђења будућности планете и за разлику од многих других мисија ова делује потпуно изводљиво. Надајмо се да ће у томе и успети и да ће ово здање остати, по многима, најважнија светска грађевина…

Уколико вам се свидела прича о „најважнијој грађевини на свету“, пратите наредни линк и пођите у интерактивни обилазак овог значајног здања како бисте научили на који начин се може осигурати будућност биодиверзитета наше планете.