Насловна Занимљивости На кафи у Башти – Интервју са професорком др Јеленом Вукојевић

На кафи у Башти – Интервју са професорком др Јеленом Вукојевић

4546
1
Време читања: 5 минута

Овог ужурбаног Београдског поподнева одлазимо у Ботаничку Башту, где нас чека шроф. др Јелена Вукојевић. Услед све актуелнијих тема загађења, оно што је интересантно а мало ко зна, јесте невероватна улога гљива у биолошким системима. 🙂

Добар дан професорка. Пре свега желим да Вам захвалим на гостопримству и одвојеном времену за овај разговор. Да ли бисте за почетак могли да се представите нашим читаоцима и кажете нам нешто више о области којом се бавите?

Добар дан Јелена. Нема на чему, задовољство је моје. Ја сам Јелена Вукојевић, редовни професор на Биолошком факултету, на катедри за алгологију, микологију и лихенологију. Бавим се гљивама из различитих аспеката, пре свега миколошког. На почетку бих напоменула да су гљиве једна огромна група организама те да је код нас често проблем што термине „гљива“ и „печурка“ углавном сматрамо синонимима, а печурке су само једна, у односу на царство гљива, малобројна група. Експанзија проучавања гљива настала је пре око 20 година. Када сам почињала да се бавим микологијом, дошла сам код Проф. Марије Монтањоле Цветковић која је била једини миколог на ИБИСС-у (Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић), а данас поносно могу да кажем, да се само на нашем факултету и институту налази око 20 људи на пројекту којим се бавим. Имамо заиста много докторских дисертација из области микологије, као и много објављених међународних научних радова и књига на којима смо радили. Ми се бавимо фитопроучавањем гљива као и проучавањем ензимског система гљива одређених врста. Вееома битно је проучавање јестивих гљива као и медицинског значаја гљива који је од давнина познат, нарочито у далекоисточној култури. Ми се бавимо питањем „зашто?“ су гљиве лековите, па изучавамо атниоксидативно, антиканцерогено, генопротективно дејство итд. Оно што је веома интересантно и што на неки начин повезује вашу област екологије и нас, јесте то да се ми последњих година доста бавимо изучавањем биодеградације, односно разградњом органских и неорганских једињена путем гљива. Најновије на чему се ради јесте могућност разградње нафтних деривата, односто генерално актуелних загађивача под утицајем гљива.

У данашње време када се суочавамо са великим еколошким изазовима, коју би улогу ту могле да имају гљиве поготово у борби са, да их тако назовемо, популарним загађивачима као што су нафта и пластика?

Морам да напоменем да се јако мали проценат биомасе искористи за храну и хранива, две трећине су баласт, нешто што представља загађивач за средину. Да није одређених организама, а нарочито гљива, не бисмо могли да се изборимо са тим отпадом. Гљиве продукују лигнинолитичке ензиме и њихов начин исхране је веома специфичан. Оне продукују ензиме у спољашњу средину (екстрацелуларно), па све велике молекуле који су доминантни у биљкама цепају на све мање, а потом их укључују у свој метаболизам исхране. На бази тога даље се указала могућност за разградњу многих других нама нежељених супстанци. Још то није попримило одређене комерцијалне размере, али је добро познато да разлажу пластику, па чак могу разлагати и дискове као и цедеове, што је скоро објављено у часопису Nature. Када причамо о овој области морамо раздвојити биодеградацију и биодетериорацију. Биоремедијација је веома пожељна за пречишћавање воде и земљишта. У Израелу се доста гаји винова лоза, коју орезују и од резница праве супстрат за гајење, вама познате, буковаче. Буковача је пре свега изванредна храна са великом нутритивном вредношћу, а у овом случају се користи као супстрат у земљишту са великим потенцијалом, може апсорбовати тешке метале као и друге штетне супстанце. Биодетериорација је такође разградња, али за нас непожељна. Постоје одређене врсте, њих 8 на свету, које служе за тестирање отпорности материјала као што су кожа, пластика, текстил, боје. Исти ти организми угрожавају културну баштину, односно одређене предмете, слике, скулптуре па чак и камен. Миколози су ту важни како би препознали који је организам у питању, као и да знају како се заштити од истих. Тако да је потенцијал гљива у биодеградацији огроман и дуги низ година се проучава, и иако се доста тога зна, ја лично не могу предвидети одређену широко комерцијалну употребу гљива у ове сврхе за сада.

Када причамо о лековитом дејству гљива, како бисте то приближили људима са нашег поднебља, односно како би они могли да искористе благотворна дејства гљива већ сада, са оним што наше тржиште нуди?

Потенцијал гљива, односно познавање њиховог лековитог дејства, сеже у заиста давну прошлост. Притом, не мислим на европске народе, причам о источној култури где оне од давнина имају велику примену. Чак и тада постојале су књиге – фармакопеје, које су описивале гљиве и њихово дејство. Истина, то је широк дијапазон. Гљиве су коришћене као превентива и као лек. Помиње се велики број врста које су истовремено и јестиве и лековите, а међу њима се истиче десетак врста. Ако ме питате конкретно код нас, мало се зна и мало се користе, али ипак постоје. Напоменула бих да препарати направљени на бази гљивa, не могу заменити конвенционалне лекове, али свакако су у служби здравља. Данашњим методама појединачним изолацијама лековитих супстанци из гљива, изучава се и познаје дејство великог броја њих, те је онда могуће и екстраховати их те користити као препарате. Ако вас препарати занимају, рецимо код нас на тржишту је постојао Шитаке лецитин, који знатно утиче на снижење крвног притиска. Дакле, шитака – једна јестива врста, може се купити код нас на пијаци, и то је што би се рекло, и лек и храна. Затим постоје препарати као што је крестин, полисахарид који има широк дијапазон лековитих својстава – антимикробно, антиоксидативно, антиканцетогено. На које линије тумора делује, као и оптималне концентрације за постизање жељеног ефекта, тестирано је, рецимо, код нас у лабораторији. Дакле као што сам напоменула ове методе не могу заменити фармаколошке лекове, али имају веома значајан ефекат, и оно што је јако битно напоменути – немају токсично или било које друго штетно дејтво по организам. Наравно, у први план када су у питању лековите гљиве треба ставити Ganoderma lucidum, која се налази и на нашим просторима. Није јестива али је веома лепа, а њен лековити утцај је заиста велики. Каже се да је често ефекат ових гљива зависи од изгледа и укуса плодоносног тела. Рецимо, сива и кисела побољшава варење, жута и слатка благотворно утиче на слезину, док бела и љута позитивно делује на плућа. Исту ову врсту Кинези називају Ling Zi, и код њих је веома цењена, а постоји податак да је у њиховој фармакопеји забележено још у 16. веку, да позитивно утиче на животну енергију, повећава инелектуални капацитет и спречава заборавност. Али и ту се наводи када и у којим приликама се користи ова гљива. Професорка Стајић и ја смо имале прилику током једног научног конгреса у Кини, да посетимо музеј посвећен гљиви Ganoderma lucidum. То је огроман комплекс који презентује све од лековитих до козметичких препарата, приказује цео опус примене ове гљиве, а све заједно сведочи дугој традицији познавања и употребе исте. Верују, такође, да се конзумирањем ганодерме може постићи дуговечност. Код нас можете купити препарате на бази ове гљиве а можете конзумирати и чај као и екстраховане капи који се могу набавити у биошпајзевима. Дакле, благотворно дејство је заиста чињенично као и разни бенефити по човека које донесе гљиве, али ја морам да напоменем за крај, да свакако као и са свим што је везано за конзумацију, ипак треба бити опрезан.

Професорка, после овога што сте рекли, сигурна сам да ће многи као и ја сама што пре отрчати до најближе самопослуге по укусну буковачу, а мени преостаје само да Вам се захвалим на вашем гостопримству и томе што сте поделили са нама ове не само корисне већ и интересантне информације. Желим вам пријатан дан, и надам се да ће бити прилике да поново сарађујемо 🙂

Хвала вама, задовољство је било моје. Сигурна сам да ће бити још прилике за сарадњу и истој се радујем, а до тада, срећан рад и велики поздрав вама и вашим читаоцима.

1 КОМЕНТАР

  1. Јелене, Јелене, лепе и паметне.
    А што се гљива тиче – свака част, али даље од мене.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име