Данас одлазимо научно природњачку оазу у срцу града, где нас чека млади актер наше научне сцене. Шта Урош има да каже о науци, пројектима и будућности истих у нашој земљи, управо ћемо сазнати уз кафицу у лаби.

Здраво Уроше. 🙂 Пре свега да ти се захвалим на томе што си пристао да даш интервју за Еко Блог. Да ли би могао укратко да се представиш и кажеш нам нешто о свом раду на ИБИСС-у (Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић)

Здраво! 🙂 Наравно. Ја сам Урош Савковић, еволуциони биолог, који као што си поменула ради на ИБИСС-у у оквиру одељења за еволуциону биологију. Предмет мог истраживања највише је везан за еколошке параметре и процесе специјације у лабораторији. Ради се о једном сјајном приступу који се зове „експериментална еволуција“. То подразумева да ми модел организме стављамо у одређене ситуације и пуштамо их да еволуирају. На тај начин проучавамо еволуцију док се она заправо одвија.

Да ли би могао да нам кажеш нешто више о пројекту на коме тренутно радите и пројектима које очекујете у скоријој будућности?

Тренутно радимо на пројекту „Еволуција у лабораторији и адаптације у природи“. Један део пројекта раде колеге које као модел организам користе Ирис, док ми, у делу који се бави експерименталном еволуцијом, управо радимо на пасуљевом жишку. Проучавамо разноврсне феномене, од феномена старења, преко феномена преласка на нове биљке домаћине, до еколошке специјације и специјализације. Такође се бавимо и утицајем повећане и снижене густине популација, утицајем повишене температуре, дакле симулирамо на неки начин ефекте глобалног загревања, да бисмо видели како се конкретно ова врста (жишци) носи са променама које ће да уследе. Свакако једно од најинтересантнијих питања којим ћемо се бавити, јесте питање „Материнске клетве“. То је пројекат чија реализација ускоро почиње, а циљ је проналажење варијанти митохондријског генома код женки, који могу да утичу на мужјаке, односно да изазову стерилност те на тај начин применом тих „Тројанских женки“ редукујемо одређене популације без употребе инсектицида или било којих других штетних материја. Ово је сјајан приступ – уједно проучавамо фундаменталне феномене и долазимо до практичних закључака у целој тој причи.

Како је данас бити млади научник у Србији, и колико заправо имате простора за реализацију пројеката и прибављање средстава?

Није лако бити научник у Србији, али није лако ни било где другде. Ми живимо у једном добу глобалне кризе знања, где се јако мало улаже у фундаментална истраживања, како у Србији тако и у свету. Стање није сјајно ни у развијенијим државама. Али добро. Ми се трудимо да иновативношћу и заиста великим улагањем енергије и времена у све што радимо превазиђемо те препреке. Дакле, није лако, али ја сам заиста срећан јер радим оно што волим, са сјајним људима, што чини овај посао много лакшим.

Колике су ваше могућности у овом тренутку да се повежете са иностраним институтима као и инвеститорима?

То је доста скромно, морам да признам. И када дође до сарадње ту се ради о неком личном ангажману, и заснива се на контакту са колегама из иностранства. Када се ради о конкурисању за неке веће фондове, односно добијању истих, то нам некако (барем код нас на еволуционој билогији) доста измиче. Али, како нама, тако и већини измиче, проблем са великим фондовима је што заправо није препознат значај фундаменталних истраживања. Тако да многи имају проблем са проналажењем адекватних фондова, који би омогућили бављење науком.

Да ли видиш могућност за популаризацију науке у Србији, и где мислиш да се тренутно налазимо по том питању?

Доста се ту ради, рекао бих да је стање све боље и боље, али наравно, може још много тога да се уради. Постоје институције које су специјализоване за промоцију науке и оне обављају сасвим солидан део посла, али свакако мислим да целокупна научна јавност мора више да се ангажује, и понуди активности и различите садржаје људима како би се научна писменост у нашој земљи подигла на виши ниво. Она је доста редукована тренутно. На томе се ради, и то није нешто где се брзо постижу резултати. Потребан је заиста дуг период како би ефекти били видљиви, и како би се научна писменост подигла генерално на виши ниво.

Да ли можеш за крај да поручиш нешто за све они који ово читају, а посебно за све младе људе који би желели да се једном баве науком?

Најважније је да раде оно што воле и никада не одустају јер… без муке нема науке 🙂

За крај за наше најмлађе и најзабавније читаоце, пар питања 🙂

Ко је готивнији, Чарлс Дарвин или Биљана Стојковић?

Биљана Стојковић.

И сада једно јако битно… Ратови Звезда или Игра Престола?

Ратови звезда.

Хвала ти Уроше што си за овај интервју и кафу у лаби, надам се да ћемо и у будуће сарађивати.

Хвала, такође 🙂