Пушење није тема овог текста. Не брините. Тема овог текста јесу последице ове навике, каква год она била, на вашу животну околину, урбани екосистем, односно град, дивну реку коју гледате са Калемегдана, дивне веверице које трчкарају изазивају вас да их ухватите погледом. Ту је и дрвеће па и оне мајушне биљке које вам украшавају поглед док шетате својом омиљеном улицом.

Ђубре Није Добро. Никад и Нигде.

Међутим, одложено ђубре још некако можемо да контролишемо. Ђубре на улицама – теже. Одређеним људима је посао да иду за нама и чисте, али док они очисте, последице већ могу да се догоде а главни кривац је онај који је то ђубре бацио, без размишљања.

Један од најзаступљенијих отпадака јесте управо – пикавац. Пикавци чине и до 50% укупног смећа покупљеног са улица. На плажама без поговора побеђују у бројности у односу на друге предмете бачене са дозом подразумевања да ће то неко почистити.

Пикавци садрже безброј канцерогених материја, пестицида, као и никотин. Без обзира на то, пикавци често, ненамерно и без оправдања, завршавају у нашем окружењу, потпуно без контроле у незамисливим количинама – преко 5 трилиона годишње.

Дуго се веровало, многи и даље верују, да су пикавци биоразградиви, односно да ако их бацимо на улицу, они ће се убрзо разградити и нестати без икакве штетности по околину. То је далеко од истине и важно је да свима то говорите. Пикавци су направљени од пластифицираног целулозног ацетата – форме пластике која није разградива. Може се делити у мање делиће, али никад не може нестати. Ови делићи ће бити веома ситни, можда и невидљиви голим оком, али ће ући у земљиште или воду и оштетити хиљаде организама. Осим тога, скорашње студије указују на чињеницу да пикавци потпуно испуњавају услове да буду проглашени као токсични отпад.

Такозвана „токсична супа“ која се појави након само једног потопљеног пикавца у литру воде убија половину изложених риба.

Сад замислите милионе пикаваца на обали како се спирају у ваш Дунав.

Када пикавци проведу довољно времена на улици, без контроле, најчешће спирањем долазе до река где их акватични организми, грешком, поједу. Осим њих, могу их грешком појести и дивље животиње, као и љубимци и мала деца. Ко год да случајно поједе пикавац, имаће озбиљне здравствене проблеме.

Шта ви можете да урадите?

Ако сте пушач – немојте никада бацати пикавце на улицу.

Ако не постоји канта у близини, набавите мале, преносиве пиксле које можете да испразните у првој следећој канти на коју наиђете.

извор: Aliexpress

Ако нисте пушач – едукујте пушаче!

Можда ће се мало љутити, али ако им објасните колико тај један ситан потез који направе неколико пута дневно заправо доприноси уништењу управо њиховог омиљеног града и природе, вероватно ће и сами донети одлуку да престану са том навиком и наставе да шире причу.