Енергија, Животна средина, Животни стил, Занимљивости, Уради сам, Утицај човека на Земљу, Шта ја могу да урадим?

Новогодишње ЕКО одлуке

Пре свега, срећна вам Нова година!

Волела бих да у овој години постоји дан када ће се представници држава целог света окупити, набројати све проблеме и једноставно рећи „ОК, престајемо са производњом пластике“; „Доста је више крчења шума, зар не? Хајде да паметно искористимо обрадиво земљиште које већ имамо“; „Престајемо са коришћењем нафте, затварајте бушотине“. Хајде да једноставно престанемо да радимо оно што знамо да не ваља, јер алтернатива одавно постоји.  Још више бих волела да се у школама уведе засебан предмет који ће говорити о овим проблемима, да се људима јасно стави до знања шта све није у реду. Едукујмо децу како би била бољи људи него што ми јесмо.

И заправо постоје дешавања која се уклапају у ову слику. Пример је  ECO-BIO 2018 конференција у Даблину у Ирској где ће бити говора о научним и индустријским открићима и побољшањима. Ипак, оваква конференција се одвија сваке године, као и многе друге. Сам пример јесте Конференција Уједињених Нација о климатским променама која се одржава још од 1995. године. И поред Париског споразума (2015) када су се готово све земље света договориле да смање емисију штетних гасова стаклене баште у атмосферу, 2017. године је био највећи ниво штетних гасова у атмосфери до сада.

Када ће глобални планови остварити ефекат? Зашто је тако тешко да се цео свет промени?

Одговор лежи у нама. Зашто је нама, појединцима тако тешко да се променимо? Једноставно је: навикли смо да идемо лакшим путем. Плашимо се промена. Одмах помислимо како ми то не можемо.

Хајде да заједно донесемо мале промене? Ви и ја. Ви и ваши пријатељи. Много је лакше када имате некога са киме ћете причати о томе, зар не?

Ево пар промена које бисмо сви ми могли да уведемо ове године и које уопште нису тешке:

  1. Прво и најважније: више ћу се интересовати за еколошке проблеме и ширићу свест о њима
  2. Више ћу возити бицикл, ролере, скејт и користићу јавни превоз

Будући да већина нас не може да вози бицикл свакодневно, као алтернативу користите јавни превоз. Оставите ауто код куће, крените раније на посао и возите се аутобусом, возом, трамвајем…

У један аутобус може да седне преко 20 људи који би иначе возили минимум пет аутомобила. Иако аутобус троши више горива и емитује више гасова, та вредност је ипак мања од 5 аутомобила. И интересантна је чињеница да возови емитују најмање гасова по путнику по километру! Дакле, путујте возом по Србији и иностранству, а користите аутобусе и бицикле за свакодневне активности.

Количина СО2 који се ослободи по путнику по километру за одређене видове транспорта

  1. Користићу стаклене флаше и посуде, а уместо пластичних кеса ћу користити торбе и цегере – уопште није тешко понети са собом малу стаклену флашу или спаковати торбу у џеп кад кренеш у куповину, само мораш имати стални подсетник у глави. На овај начин дугорочно можеш користити исти предмет и значајно смањити количину пластике на улицама и депонијама. Можда још важнија чињеница по здравље свих нас јесте што на овај начин нећемо бити изложени штетном дејству BPA који се налази у пластичним чинијама и флашицама о чему смо већ писали.
  2. Куповаћу у second hand  продавницама

Већина одеће коју носимо садржи памук у највећој мери. Годишње се произведе око 20 милиона тона памука. 75% светске производње памука се одвија у Кини, Пакистану, Узбекистану, Индији , западној Африци и САД.  За добијање једног килограма памука утроши се 10 000 литара воде. Од ове количине памука настане један пар фармерки и мајица. И они убрзо заврше на депонији или у продавницама половне одеће где нико не жели да их купи јер су претходно ношени и нису из Zare и слично. Све што имам да кажем је: 10 хиљада литара воде! Докле год је опрано и чисто, није битно ко је произвођач нити ко га је претходно носио.

  1. Развраставаћу отпад и рециклираћу

Зашто је проблем разврстати сопствени отпад у кући? Користите две или три канте за пластику, папир и остале отпатке. Кесе са папиром и пластиком ставите поред контејнера или баците у канте обележене за рециклажу којих има све више у граду. Нико не може да отвара сваку кесу и из ње издваја пластику и употребљен папир умрљане јогуртом, трулим воћем и свим осталим отпацима. Дакле, одвојите 5 минута за нешто што ће много значити вашој околини.

  1. Компостираћу

Већ смо писали о томе како отпало лишће, борове иглице, талог од кафе, труло воће и поврће и  памучну тканину можемо користити за добијање компоста. А онда можете посадити понеко дрво ☺

  1. Јешћу мање меса такође смо већ писали. Важна ставка будући да је директно повазана са многим другим проблемима као што су климатске промене, дефорестација, потрошња воде и др.
  2. Штедећу воду – па, мислим да сам већ довољно рекла о потрошњи воде, као и да о томе можете свакодневно чути. Замислите свет у којем се свака кап воде наплаћује, што ускоро може бити наша реалност, и зато цените сваку кап!
  3. Нећу користити креме за сунчање – уместо да се мажемо факторима, боља опција је да се не излажемо сунцу када је зрачење најјаче. Фактори садрже канцерогене материје које остају у води и изазивају дефекте у развоју водених организама или доводе до појаве канцера.

Ово су само неке од промена које можете увести у свој свакодневни живот. Већ сам напоменула – о многим темама смо писали и ово је само начин да заокружимо годину која је остала за нама и да усвојено знање применимо.

На крају желим да поменем један глобални план који ће свакако променити много – више станица за пуњење електричних аутомобила. Велики произвођачи као што су BMW, Audi, Porche, Volkswagen, Ford су се удружили у циљу да у Европи до 2020. поставе преко 400 станица на којима ће бити могуће „напунити“ аутомобил за само 15 минута, што ће учинити електричне аутомобиле пожељнијим за коришћење.

Свет се ипак мења!

Leave a Reply

Theme by Anders Norén