Пре свега, срећна вам Нова година!

Волела бих да у овој години постоји дан када ће се представници држава целог света окупити, набројати све проблеме и једноставно рећи „ОК, престајемо са производњом пластике“; „Доста је више крчења шума, зар не? Хајде да паметно искористимо обрадиво земљиште које већ имамо“; „Престајемо са коришћењем нафте, затварајте бушотине“. Хајде да једноставно престанемо да радимо оно што знамо да не ваља, јер алтернатива одавно постоји.  Још више бих волела да се у школама уведе засебан предмет који ће говорити о овим проблемима, да се људима јасно стави до знања шта све није у реду. Едукујмо децу како би била бољи људи него што ми јесмо.

И заправо постоје дешавања која се уклапају у ову слику. Пример је  ECO-BIO 2018 конференција у Даблину у Ирској где ће бити говора о научним и индустријским открићима и побољшањима. Ипак, оваква конференција се одвија сваке године, као и многе друге. Сам пример јесте Конференција Уједињених Нација о климатским променама која се одржава још од 1995. године. И поред Париског споразума (2015) када су се готово све земље света договориле да смање емисију штетних гасова стаклене баште у атмосферу, 2017. године је био највећи ниво штетних гасова у атмосфери до сада.

Када ће глобални планови остварити ефекат? Зашто је тако тешко да се цео свет промени?

Одговор лежи у нама. Зашто је нама, појединцима тако тешко да се променимо? Једноставно је: навикли смо да идемо лакшим путем. Плашимо се промена. Одмах помислимо како ми то не можемо.

Хајде да заједно донесемо мале промене? Ви и ја. Ви и ваши пријатељи. Много је лакше када имате некога са киме ћете причати о томе, зар не?

Ево пар промена које бисмо сви ми могли да уведемо ове године и које уопште нису тешке:

  1. Прво и најважније: више ћу се интересовати за еколошке проблеме и ширићу свест о њима
  2. Више ћу возити бицикл, ролере, скејт и користићу јавни превоз

Будући да већина нас не може да вози бицикл свакодневно, као алтернативу користите јавни превоз. Оставите ауто код куће, крените раније на посао и возите се аутобусом, возом, трамвајем…

У један аутобус може да седне преко 20 људи који би иначе возили минимум пет аутомобила. Иако аутобус троши више горива и емитује више гасова, та вредност је ипак мања од 5 аутомобила. И интересантна је чињеница да возови емитују најмање гасова по путнику по километру! Дакле, путујте возом по Србији и иностранству, а користите аутобусе и бицикле за свакодневне активности.

Количина СО2 који се ослободи по путнику по километру за одређене видове транспорта

  1. Користићу стаклене флаше и посуде, а уместо пластичних кеса ћу користити торбе и цегере – уопште није тешко понети са собом малу стаклену флашу или спаковати торбу у џеп кад кренеш у куповину, само мораш имати стални подсетник у глави. На овај начин дугорочно можеш користити исти предмет и значајно смањити количину пластике на улицама и депонијама. Можда још важнија чињеница по здравље свих нас јесте што на овај начин нећемо бити изложени штетном дејству BPA који се налази у пластичним чинијама и флашицама о чему смо већ писали.
  2. Куповаћу у second hand  продавницама

Већина одеће коју носимо садржи памук у највећој мери. Годишње се произведе око 20 милиона тона памука. 75% светске производње памука се одвија у Кини, Пакистану, Узбекистану, Индији , западној Африци и САД.  За добијање једног килограма памука утроши се 10 000 литара воде. Од ове количине памука настане један пар фармерки и мајица. И они убрзо заврше на депонији или у продавницама половне одеће где нико не жели да их купи јер су претходно ношени и нису из Zare и слично. Све што имам да кажем је: 10 хиљада литара воде! Докле год је опрано и чисто, није битно ко је произвођач нити ко га је претходно носио.

  1. Развраставаћу отпад и рециклираћу

Зашто је проблем разврстати сопствени отпад у кући? Користите две или три канте за пластику, папир и остале отпатке. Кесе са папиром и пластиком ставите поред контејнера или баците у канте обележене за рециклажу којих има све више у граду. Нико не може да отвара сваку кесу и из ње издваја пластику и употребљен папир умрљане јогуртом, трулим воћем и свим осталим отпацима. Дакле, одвојите 5 минута за нешто што ће много значити вашој околини.

  1. Компостираћу

Већ смо писали о томе како отпало лишће, борове иглице, талог од кафе, труло воће и поврће и  памучну тканину можемо користити за добијање компоста. А онда можете посадити понеко дрво ☺

  1. Јешћу мање меса такође смо већ писали. Важна ставка будући да је директно повазана са многим другим проблемима као што су климатске промене, дефорестација, потрошња воде и др.
  2. Штедећу воду – па, мислим да сам већ довољно рекла о потрошњи воде, као и да о томе можете свакодневно чути. Замислите свет у којем се свака кап воде наплаћује, што ускоро може бити наша реалност, и зато цените сваку кап!
  3. Нећу користити креме за сунчање – уместо да се мажемо факторима, боља опција је да се не излажемо сунцу када је зрачење најјаче. Фактори садрже канцерогене материје које остају у води и изазивају дефекте у развоју водених организама или доводе до појаве канцера.

Ово су само неке од промена које можете увести у свој свакодневни живот. Већ сам напоменула – о многим темама смо писали и ово је само начин да заокружимо годину која је остала за нама и да усвојено знање применимо.

На крају желим да поменем један глобални план који ће свакако променити много – више станица за пуњење електричних аутомобила. Велики произвођачи као што су BMW, Audi, Porche, Volkswagen, Ford су се удружили у циљу да у Европи до 2020. поставе преко 400 станица на којима ће бити могуће „напунити“ аутомобил за само 15 минута, што ће учинити електричне аутомобиле пожељнијим за коришћење.

Свет се ипак мења!