Нуклеарна енергија је енергија нуклеуса односно језгра атома. Може да буде искоришћена за стварање електричне енергије, али мора прво да буде отпуштена из атома.
Нуклеарним реакцијама долази до промене стања атомског језгра, што значи да се број или врста честица у језгру мења.
Зависно од врсте нуклеарне реакције, може доћи до ослобађања нуклеарне енергије, која се може искористити за производњу електричне енергије у нуклеарним електранама. Она се ослобађа у процесима који се одвијају у звездама (фузија) те у процесима који се данас користе у нуклеарним електранама (фисија), као и у спонтаним нуклеарним реакцијама.

Како функционише?

Нуклеарни реактори користе уранијум као гориво како би произвели нуклеарну фисију. Реактори приморавају атоме уранијума да се распадну.

Током рада реактора долази до велике емисије бета- и гама-зрака. Ови зраци настају као последица реакције фисије, тј. настанка радиоактивних фисионих продуката. Као заштита од радиоактивности користи се специјална врста бетона или заштитни слој воде.

У току овог процеса ослобађа се огромна количина топлоте, па се компоненте реактора морају хладити. Хлађење може бити регулисано на различите начине, али најчешће се користе обична или тешка вода. Оне протичу кроз језгро реактора, одржавају у њему дозвољену температуру „односећи“ топлоту. Она се у нуклеарним електранама користи за стварање водене паре које покрећу турбине које служе за добијање електричне енергије.

Како то све функционише:

Нуклеарна енергија може да обезбеди чисту енергију без загађења, ефекта стаклене баште и емисије гасова. Ипак, последице могу да буду огромне.

Предности

Заједно са другим обновљивим изворима енергије, нуклеарна енергија је метод производње електричне струје са ниским емисијама угљен-диоксида. Од почетка комерцијализације нуклеарних електрана током 1970, спречена је емисија око 64 милијарди тона гасова попут угљен-диоксида и других гасова стаклене баште, који би иначе настали услед сагоревања фосилних горива у термоелектранама.

У погледу изгубљених живота по јединици генерисане енергије, истраживања указују да нуклеарна енергија узрокује мањи број смртних случајева од других  извора. Продукција енергије из угља, нафте, природног гаса и хидроенергије узрокује већи број смртних случајева по јединици енергије.

Мане

Више пута нуклеарна енергија је довела до катастрофа огромних размера. Никада нећемо заборавити последице нуклеарних бомби бачених у Другом светском рату на Хирошиму и Нагасаки 1945. године, као ни хаварију нуклеарне електране у Чернобиљу априла 1986. године и хварију у Фукашими 2011. године. Нуклеарна енергија је један од сигурних извора енергије у будућности, али њена употреба носи и велики ризик. Познато је, нажалост, да се нуклеарна енергија користи у сврхе оружја, где постоји велика опасност од злоупотребе. Такође, економски трошкови при производњи нуклеарне енергије су високи, што онемогућава многе земље да учествују у планирању и стварању, до сад, најчистије енергије.

Занимљивости:

  • Организација која се брине о томе да реактори, који данас раде у свету, буду безбедни се назива Међународна агенција за нуклеарну енергију, са седиштем у Бечу.
  • Нуклеарни физичар италијанског порекла Енрико Ферми (1901-1945) године саградио је први нуклеарни реактор на напуштеном игралишту за сквош Универзитета у Чикагу и на том реактору Ферми је успео да изведе прву нуклеарну фисијску ланчану реакцију.
  • Нуклеарне електране производе око 6% светске енергије и 13-14% светске електричне струје, а у САД, Француској и Јапану заједно дају око 50% нуклеарно генерисане електричне енергије.
  • Нуклеарне електране у окружењу Србије: Козлодуј и Белене (Бугарска), Пакс (Мађарска), Черна Вода (Румунија), Кршко (Словенија).

 

Да ли би свет без нуклеарне енергије био бољи или лошији, вероватно никада нећемо сазнати, али једино што можемо јесте да је искористимо најбоље могуће с добром намером.