Земљиште је динамички систем који има много функција и пружа подршку целокупном екосистему. Такође, земљиште има кључну улогу у осигурању одрживог развоја, подједнако у компоненти заштите животне средине, социјалној и економској компоненти.

Како би земљиште вршило своје многобројне функције, неопходно је одржати његов квалитет на оном нивоу који је у том циљу потребан. Међутим, сведоци смо да је квалитет земљишта угрожен многобројним утицајима, како природним, тако и утицајима човека, па се може рећи да су циљеви одрживог коришћења земљишта:

  • спречавање сваког даљег губитка земљишта и одржавање његовог квалитета приликом коришћења;
  • рекултивација већ деградираног земљишта;
  • одговорно управљање земљиштем са мултидисциплинарним приступом.

Главни процеси у вези са деградацијом и губитком земљишта у целом свету су следећи:

  • губитак и деградација земљишта због индустријских, рударских и активности производње електричне енергије,
  • губитак органских материја у земљишту,
  • ацидификација (закишељавање) и алкализација (салинизација) земљишта,
  • различити видови загађења земљишта (претерана употреба агрохемијских средстава, тешки метали, индустријско загађење итд.)
  • ерозија водом и ветром,
  • сабијање пољопривредног земљишта и стварање покорице.

Сви ови процеси веома често су и међусобно испреплетани, тако да нпр. ацидификација земљишта доводи до губитка органских материја и тако даље.

Разне природне појаве и процеси могу негативно да се одразе на функционисање екосистема, па и биосфере у целини. То значи да фактори средине, биотички и абиотички могу да буду поремећени. Најчешћи узроци томе су разне елементарне непогоде: вулканске ерупције, земљотреси, поплаве, олује, пожари, суше, неуобичајено високе или ниске температуре и слично.

Основни природни процеси деградације земљишта у Србији су: водна ерозија, ерозија ветром, губитак органске материје, збијеност кроз повећање запреминске тежине и опадања порозности земљишта, салинизација кроз акумулацију растворљивих соли у земљишту, клизишта чији је узрок клижење на косинама, односно умерено брза или брза померања маса земљишта и стена.

Појава и развој ерозије представља један од основних узрока деградације земљишта, односно погоршања његовог квалитета. Процењује се да су ерозије, различитог степена развоја, заступљене на око 80% пољопривредног земљишта у Србији. Земљиште се у великој мери деградира активирањем клизишта и одрона, затим сипара, пузишта и тресишта. Процењује се да до 30% територије Србије обухватају потенцијално нестабилна подручја, док је око 10% територије захваћено активним клизиштима.

Ипак највећи степен деградације животне средине настао је под утицајем човекових активности. Класификација узрока може се извршити на следећи начин:

  • разне људске активности које доводе до великих и трајних промена и деградације животне средине;
  • техничко-технолошки развој: индустријска и пољопривредна производња и њихове активности;
  • демографски раст и све већи захтеви за задовољавање основних људских потреба за све већи број становника на планети;
  • недовољно знања о узајамним односима фактора средине, кумулативном и синергетском дејству загађујућих материја;
  • недовољно развијена еколошка свест и недостатак етичких норми;
  • потрошња ресурса;
  • стварање великих количина отпадних материјала;
  • недостатак и непоштовање законске регулативе;
  • лоша организованост (или потпуна неорганизованост) у области заштите животне средине.

Упркос великој разуђености и комплексности проблематике заштите земљишног простора, могу се издвојити неколико области у оквиру којих се обавља суштинска борба ради заштите и очувања укупног екосистема:

  • борба против ерозије земљишта;
  • рекултивација земљишта;
  • борба против загађивања земљишта;
  • борба против ацидификације и губитака хранидбених вредности земљишта;
  • борба против смањивања биолошке активности у земљишту;
  • борба против збијања земљишта;
  • борба против алкализације земљишта;
  • борба за обезбеђење приступачне воде биљци;
  • борба против опадања садржаја органске материје (хумуса) у земљишту;
  • борба против стварања земљишне покорице;
  • борба против превлаживања земљишта;
  • борба за очување квалитета земљишне воде.

Спровођење стратегије заштите и одрживог коришћења пољопривредног земљишта обезбедиће се мултисекторским приступом, уз пуно уважавање локалних специфичности у ресурсним, техничко-технолошким и социоекономским условима развоја пољопривреде и села, у функционалној међузависности с релевантним факторима окружења, с ослонцем на стратешке циљеве за одрживи развој земљишта према Националној стратегији одрживог развоја.

Циљеви за одрживи развој земљишта према Националној стратегији одрживог развоја су:

  • усклађивање законодавних аката који су у вези с коришћењем и заштитом земљишта са законодавством ЕУ;
  • спречавање даљег губитка земљишта и очување и побољшање његовог квалитета, посебно индустријским, рударским, енергетским, саобраћајним и осталим активностима;
  • заштиту од деградације и промене намене земљишта, као и уређење пољопривредног земљишта.

И за крај ове „лекције“ да се подсетимо и размислимо која је наша улога у целој причи:

‚‚Расипање и уништавање наших природних добара, огољивање и исцрпљивање земље уместо повећања њене искористивости – то ће већ нашој деци знатно умањити могућности напретка који ми уживамо, а дужни смо им предати – веће и развијеније.“

Теодор Рузвелт