Последњих година органска храна и органски узгој воћа и поврћа је постао као начин живота.
Шта подразумевамо под органским узгојем хране? Органски узгој се пре свега односи на воћарство и повртарство. То је начин узгоја где се постојеће културе саде на нетретираном и незагађеном земљишту, културе се даље не третирају вештачким ђубривом, не прскају се пестицидима и осталим средствима за заштиту. Ако је баш потребна заштита, користи се нешто што не штети биљци као што је растворени прашак за пециво и слично. Као ђубриво се може користити стајњак или компост.

Да ли је то у Србији могуће и одрживо? Рекла бих да јесте, али само на одређеним подручјима као што је на пример Војводина, где је земљиште обогаћено нутријентима и органском хумусном материјом. Свако земљиште се разликује по свом саставу и карактеристикама и зато је углавном неопходно урадити анализу земљишта пре почетка сађења и обрађивања.

Шта је све потребно да вам успе органски узгој? Па пре свега морате се опходити према земљишту и његовом окружењу као према свом станишту. Околину треба одржавати чистом и незагађеном, биљку редовно заливати и, ако је неопходно, природно ђубрити. Свака култура је за себе специфична и зато јој треба обезбедити неопходне услове за потпуни развитак и пун род. Звучи можда тешко и захтевно али довољно је на почетку да унесете труда и љубави у то и сигурна сам да ће вам природа узвратити са доста рода. Не треба убијати бубе, глисте и ларве у земљишту као ни кртице које се њима хране и природно вам ору башту.
Земља се не сме претерано заоравати јер се тиме скида горњи хумусни слој који је веома богат органском материјом и врло је битан за биљке. Органски узгој хране је скоро природни процес који ви помажете и негујете. Јабуке, трешње, крушке и остало воће пустите да само рађа, можда се нађе по неки црв (мало протеина, шта фали) али ће воћка свакако бити пунија и укуснија од третиране. Довољно је да некад орежете неке суве или болесне гране и то је већ велика помоћ и услуга дрвету. Поврће у башти треба редовно заливати и почупати некад по коју травку као  и прснути размућеним прашком за пециво по листовима и плоду против летећих инсеката.

Да ли вам се све то исплати? Мислим да да. Ако садите за своју корист то је сасвим исплативо, јер осим садница (ако их већ немате) не купујете ништа. Мало труда и пажње, а највише ваше љубави, биљци је сасвим довољно да расте и да вам узврати са пуно лепих, укусних и меснатих плодова.
Ако планирате да своје производе продајете као органске, ту је већ питање колико је исплативо и одрживо.  Да бисте били продавац органских производа потребно је да имате сертификат органског произвођача како бисте своје производе продавали као такве. Тај сертификат је много скупљи од вашег улагања у органску производњу и зато људи да би исплатили тај сертификат својим органским производима набијају цене до неба. А и пошто су то органски и нетретирани производи брже се кваре и зато ту постоји проблем чувања производа. Користе се разни спрејеви за дуже трајање и свежину плода, али колико је то добро и ефикасно – нисам сигурна.
Ако вам није стало да будете на гласу и да дате целу плату на сертификат, већ желите да то радите из љубави, онда вам заиста није битно. Људи, када пробају, осетиће разлику и знаће да је ваш плод органски и ничим прскан. Довољно је бити само пријатељ са природом и бити разуман – органски узгој је могућ и одржив и може бити и исплатив.

Радите оно што волите и то ће вам се сигурно исплатити.