Гепарди као животињска врста брзо иду ка истребљењу, показује нова судија која говори о смањењу броја ових животиња.

Процењено је да око 7.100 гепарда живи у дивљини широм Африке и на малој површини у Ирану, а људско ширење је потиснуло овог предатора који има навику да се креће по великом простору изван 91 одсто свог историјског станишта, показује данас објављена студија.

Аутори студије зато позивају да се гепард означи као угрожена врста, а не као до сада осетљива врста, на списку угрожених врста широм света.

„Ово је сада заиста пресудни период за врсте као што је гепард којима су потребне те велике површине“, рекла је Сара Дурант, специјалиста за ове животиње у Зоолошком друштву из Лондона и водећи аутор студије објављене у специјализованом часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.

Око 77% станишта гепарда је ван резервата и других заштићенх зона, наводи се у студији, због чега је потребно да владе и локалне власти промовишу толеранцију за овог предатора који некад лови стоку.

Поред губитка станишта, гепарди су изложени нападима мештана и губитку свог плена антилопа и других животиња које људи убијају за месо, као и илегалној трговини младунаца, трговини њихове коже и претњи од удара возила.

Гепард је забележен да трчи брзином од 29 метара у секунди. Он се креће спорије кад лови и може да одржи највећу брзину само неколико стотина метара.

Према наводима студије, више од половине гепарда на свету живи на територији шест земаља у јужној Африци. Ове животиње су такорећи нестале у Азији. Једна група њих, чији број се процењује на мање од 50 јединки, и даље живи у Ирану.

У Зимбабвеу популација гепарда пала је са око 1.200 на само 170 животиња за 16 година, а главни разлог су промене у држању земље.

Још једна брига за ове животиње је илегална трговина младунцима због потражње у земљама Персијског залива. Младунци доносе до 10.000 долара на црном тржишту. Према Фонду за очување гепарда, око 1.200 младунаца ових животнија је прокријумчарено из Африке у последњих 10 година, а њих око 85 одсто је умрло на том путу.

Да би ова животињска врста дугорочно опстала потребно је предузети хитне мере да се реши највећи проблем, а то су заштићене зоне и подручје кретања, наводи се у студији.

извор: http://www.zelenasrbija.rs/