Патке са специјалним задатком да једу само коров и инсекте, а сачувају усеве ? О да, постоји, и то у Јапану, Кини и Ирану.

Сваког јутра било да лије киша или сија сунце, фармери крећу са својим паткама ка пиринчаним пољима. Патке пливају дуж поља и једу коров, инсекте, чак и семе корова и тако спречавају да се коров уопште развија у будућности. Коров иначе представља проблем зато што усваја материје из подлоге и тако смањује материје доступне пиринчу. Притом пачји измет делује као ђубриво. Ово фармерима даје могућност органског узгоја пиринча без употребе ђубрива и пестицида. Међутим, идеја није нова. Документи стари 600 година указују да се у Кини још тада примењивао исти приступ. А онда су се појавили пестициди као идеалано брз начин за елиминацију свих проблема. Штета што тада нисмо знали да све што додамо у природу нарушава равнотежу, а да ми једемо пестициде на крају.

Ова идеја је инспирисала и друге сличне праксе као што је употреба индијских патки тркачица у виноградима у Француској, Ирану и Јужној Африци.

(asia-vietnam.ru)

Тридесетседмогодишњи Liu Shangwen је дошао на идеју да производи квалитетну органску храну 2012. године након што је схватио да на тржишту не постоје такви производи. Своју потрагу је започео у кинеској историји. Овде су се пестициди појавили 1970их, а људи су пре тога користили компост уместо вештачких ђубрива и правили пестициде од биљака. Баш сам скоро чула да су код нас људи користили сок (да се тако изразим) од коприве у те сврхе. Патке су јеле пужеве, а инсекти у то време једва да су нападали пиринач. Коришћење животиња у пољопривреди представља једноставно враћење традицији.

Недељу дана стари птићи се пуштају на поља у време када се пиринач сади. И хране се свиме на шта наиђу. Проблем настаје када пиринач почне да плодоноси, јер би патке појеле и њега и зато се тада држе подаље од поља. Наравно да постоје и други проблеми. Неки фармери су пријавили да пачићи оштећују младе биљке. Други су пријавили да су им патке биле нападнуте од стране паса или ласица. Када је Liu започео пројекат пријавило се само седморо фармера, а сада их је преко 50. Већина њих је изабрала да се бави органском производњом због веће зараде. Liu и његове колеге продају органски пиринач породицама средње класе и ресторанима који су свесни еколошких проблема.

Примена патки у пољопривреди им је помогла и у борби са климатским променама. У њиховој регији са глобалним отопљавањем порастао је и број напада инсеката на усеве. Неки фармери су и поред интензивне употребе пестицида остали без усева. Liu и његове колеге пак нису. Патке су биле веома успешне у елиминисању пестицида, ипак и они признају да су користили мале количине пестицида.

Један од фармера, Tang, је 2016. године одлучио да у потпуности престане са употребом пестицида. Приметио је да се птице, као што су чапље и фазани, које дуго није видео на пољима полако враћају.

Ово је заправо идеалан начин за заштиту усева пошто би друге алтернативе захтевале да човек често сам уклања коров или уз помоћ тешких машина што би утабало земљиште и смањило количину доступног кисеоника у њему.

Према извршеним студијама уочено је да употреба патки за заштиту од штеточина током раних фаза сазревања пиринча има значајан ефекат. Праћене су четири групе: контролна – где нису коришћена ни ђубрива ни пестициди како би се пратио раст и корова и пиринча, друга група са паткама без ђубрива, трећа група са паткама и 50% додаваног ђубрива и четврта група са 100% ђубрива и применом пестицида тј. хемијска група. Разлика у приносу између 3. и 4. групе је била само 8%, али између њих и 2. групе је била чак 50%. Ова запажања управо потврђују највећи проблем органског узгоја, а то је да се без ђубрива не може постићи максималан принос. Истовремено је показано да су патке сасвим довољно ефикасне у уништавању штеточина, а да се са упола мањом количином ђубрива може достићи скоро максималан принос.

Поред патки могу се користити и гуске. Оне проводе на пољима по цео дан. Након 6-8 недеље се износе на поља и остају ту до краја сезоне. Обично су око 4 гуске довољне за 40 ара (4046 m2) ако се пусте на поља рано у пролеће чим почне раст корова. Гускама се мора обезбедити вода и мало додатне хране. Пракса је таква да се патке и гуске не користе у следећој сезони, јер имају потребу да једу више и чешће беже са поља од млађих птица. Оне углавном заврше на трпези ☹. Гуске се заправо користе на пољима различитих култура: кукуруза, јагода, памука, дувана и др.

Дакле, некада се решења лако налазе и можда само треба да бацимо поглед уназад и мало прочешљамо историју. Некада традиција с правом и треба да остане традиција, зар не? Можда су наши стари и знали шта раде ☺