У последње време ова тема је изузетно актуелна али питање је, да ли је присутност питања пластике допринела било каквом подизању свести или ће представљати још једну тему за цоцкање и осуду свих осим себе уз јутарњу кафу, после које грађани губе стрпљење за ове баналности и бацају се на “битне ствари“.

Када смо код стрпљења, бојим се да без њега као и живаца полако остају и неславни хероји данашњице који се труде да изгурају овај проблем под лупу јавности. Много података о загађености пластиком циркулише медијима те бих се укратко осврнула на неке од њих. За почетак, кренимо па…од почетка. У току једне године произведе се количина пластике једнака укупној тежини људске популације. Где она завршава? Па, или на депонијама или у океанима, а врло мали део исте упркос све већем развоју и инвестирању у технологију рециклаже, бива рециклирана. Између 5 и 13 тона пластике исцури у океане сваке године, а према истраживању Фондације MekArtur до 2050. океани ће садржати више пластике него што је укупна тежина риба! Ако ово и даље не дотиче појединце, можда би их заинтересовао податак (поготово љубитеље морских плодова) до кога су дошли научници са универзитета Gent у Белгији, који гласи да људи који редовно конзумирају морске плодове унесу и до 11.000 делића пластике сваке године. Британци погођени овим проблемом активирали су се на разне начине, а британска агенција Populus је овогодишњом анкетом показала да 91% испитаника у радњама жели да види рафове без пластике! Ово је сјајан податак који нас са проблема преусмерава на колективно размишљање о могућим решењима. У светлу ове теме са великом дозом дивљења желела бих да скренем пажњу на компаниију са Флориде  4Ocean која је решавању проблема приступила на алтернативан и изузетно креативан начин! Наиме, они скупљају смеће из океана а потом га рециклирају и од истог израђују наруквице које се могу купити путем интернета, а сав новац који прикупе користе како би запослили још људи који би радили на овом пројекту. Од јануара 2018. прикупили су и рециклирали око 100.000 килограма смећа! Оснивачи и хероји овог текста су два млада сурфера Андреј Купер и Алекс Шулц, који су искористили своју животну уштеђевину како би покренули овај пројекат. Од оснивања компаније и почетка пројекта, било је потребно 14 месеци да се прва рециклирана наруквица прода! Свакако, ово је нешто итекако вредно пажње и поштовања, такода ако кликнете на линк, можете и сами да се уверите како су решења мнооого инспиративнија и лепша од проблема

Као и после сваког текста и сазнања, оно што их чини вреднима јесте подстицање вашег размишљања и ваше жеље за добрим, креативним и корисним делима. Ја сам одлучила да своју заинтересованост претворим у игру те  да последње две недеље када год ми се укаже прилика, упитам суграђане зашто су им пластичне кесе неопходне у толиким количинама? Одговор који сам најчешће добијала је: “Ц, па знам ја све то, али ја у нешто морам да бацам смеће“. И ово је сјајна вест, јер сада сви заједно можемо да се играмо смишљања решења овог очигледно веома великог иако наизглед наивног проблема Прикључите нам се драги људи, за почетак тако што ћете у коментарима поделити ваше идеје о томе како бисмо могли да решимо ово питање.