Ако сте икада обратили пажњу на људе у продавницама, могли сте приметити да углавном користе много кеса. Често кеса и није пуна, а већ узимамо другу и још понеку за случај да пукну. Али када знамо за последице таквог понашања, да ли ћемо променити наше навике? Као и увек, један од најбољих начина да се човек одвикне од неких лоших навика јесу новчане казне. Не возиш са везаним појасом – казна. Желиш да возиш ауто на фосилна горива – плати таксу, па вози (макар је тако у Лондону). Већина људи ће се тада запитати да ли је вредно платити цену. Верујем да је ово чак израженије у Србији. Тако се и у случају пластичних кеса, новчана такса показала као најбољи начин за смањење њихове употребе. Да ли ћете узети десет кеса ако треба да их платите, или ћете ипак све угурати у пет?

Оваква иницијатива се у свету пак јавила мало раније.  У Африци још 2003. До тада су кесе красиле дрвеће уместо воћа као на слици, па су чак у Јужноафричкој републици проглашене „националним цвећем”.  Потпуна забрана или наплата кеса се сада спроводи у чак 15 држава међу којима су Јужноафричка република, Боцвана, Кенија, Мали, Уганда, Танзанија, Етиопија, Руанда и др. Након забране употреба кеса је опала за чак 90%, али сада нема поузданих информација због све израженије илегалне употребе.

У Азији је Кина увела таксе пред Олимпијске игре 2008. године за дебље кесе, док су танке кесе забрањене што је смањило употребу за 60%. Забрањене су и у Бангладешу, Камбоџи, Индонезији, Индији, Малезији.

Што се тиче Аустралије, постоје таксе у пар земаља. Међутим, водећа у борби против пластичних кеса је Европа. Прва држава у свету која је увела наплату кеса је Данска још 1994. Дакле, каснимо само 24 године. Употреба је опала за 50%. Ирска је увела забрану 2002. и смањила употребу за чак 90%. У причи су још Енглеска, Велс, Немачка и Шкотска.

Северна Америка избегава овај проблем, али су Мексико и делови Канаде ипак увели неке мере. Калифорнија је прва забранила кесе 2014. као и неки градови самостално нпр. Сијетл и Сан Франциско. А игри се можда ускоро прикључи и Њујорк. На време. У Јужној Америци се у појединим областима уводе нови начини рециклирања и употреба биоразградивих кеса, али конкретне забране или наплате још увек нема.

Што се нас тиче, можемо да кажемо да куцамо на врата. Ускоро можда и постанемо озбиљни. Али боље икако него никако. Са задовољством извештавамо да је компанија Делез Србија (Delhaize) најавила наплату пластичних кеса у Shop&Go продавницама почевши од данашњег дана.  Свака кеса коштаће два динара.

„На овај начин желимо да смањимо употребу пластичних кеса, које загађују нашу животну средину, и да наш комшилук учинимо чистијим и лепшим” је изјава на званичној интернет страници Shop&Go.

Знам да је ова цена ниска и за многе људе неће значити ништа, али ће можда натерати неке од купаца да се барем запитају зашто се кесе наплаћују. Надамо се и да ће се цена временом повећати на бар 10 динара како би се остварио пожељан ефекат. Такође се надамо да ће слична пракса бити примењена и у другим трговинским ланцима којих није мало (Maxi, Tempo, Aman , TSV, Roda, Vero, Idea, Merkator, Dis, DMи још по неки, од којих прва два такође спадају у формате Делез компаније).

Ево неколико разлога зашто су пластичне кесе штетне по околину који ће вас можда навести да и сами престанете да их користите:

  • Разграђују се и до 1000 година, а као микрочестице бивају поједене од стране риба и других водених организама и тако улазе у ланац исхране, па их и ми можемо појести. Не верујем да ико од нас жели да једе пластику.
  • Веома лако прелазе велике раздаљине ношене ветром и могу запушити одводе (што је у Бангладешу изазивало озбиљне проблеме), упетљати се у дрвеће и жбуње. То никако не изгледа лепо. Поготово када говоримо о напретку и урбанизму.
  • Праве се од петролеума односно фосилног горива који је необновљив ресурс, а ми га претерано експлоатишемо
  • Бројне животиње умиру гушењем од пластичних кесао чему смо писали. Тако је у фебруару ове године пронађен још један кит уљешура насукан на обали Шпаније који је умро од глади због стомака пуног пластиком међу којом су доминирале пластичне кесе. ОВДЕможете погледати слике.

Будући да чланице Европске Уније имају обавезу да смање употребу пластичних кеса за 80% до 2025. године, сасвим је сигурно да ћемо се са овим проблемом и ми ускоро суочити озбиљније. А акцији ће се у скоријој будућности придружити и Црна Гора и Хрватска.

И за крај, пријатељи ми често кажу да није проблем што користе кесе, јер на њима јасно пише да су биоразградиве. Е, па истина је мало другачија. Обичнепластичне кесе су направљене од петролеума и разграђују се на микрочестице стотинама година. Дакле, нису биоразградиве, што у преводу значи да их бактерије и гљиве не могу разградити својим ензимима. Биоразградивекесе су направљене од кукурузног или пшеничног скроба уместо петролеума, али морају се наћи у одговарајућим условима да би се разградиле: на температури преко 50° и изложене UV светлу што је ретко у природи, а поготово у океану! А на депонији у одсуству кисеоника се наведене кесе разграђују до метана што је још гора опција, јер је матан најпотентнији гас стаклене баште. Разградиве и оксо-разградивекесе, које се заправо налазе на нашем тржишту, су пластичне кесе са додатим ензимима који само убрзавају процес разградње на микрочестице, тако да ће оне брже ући у ланац исхране од обичних кеса. Дакле, нису биоразградиве и немају нимало бољи ефекат на природну средину од обичних кеса! Овде постоје спорења како су неки адитиви довољно ефикасни и потпуно разлажу кесе, што остаје да се провери. И на крају, компостибилнекесе, које не могу да се компостирају у дворишту са осталим биолошким отпадом, већ у посебним постројењима са том наменом којих код нас нема, притом као продукт настаје угљен-диоксид – опет проблем. Дакле, за сада решења нема, али се на овим проблемима константно ради, а тренутно је једина опција смањити употребу пластичних кеса и користити цегере.

Детаљније о пластичним кесама и саветима како да их избегнете прочитајте у нашем блогу – Пластичне кесе! 🙂