Година је, турбулентна 1971.

У Уганди, војним превратом, на власт долази Иди Амин, човек чије име ће у будућности постати синоним за реч „диктатор“. Иако на рекордно ниском нивоу, америчке војне трупе и даље су присутне на вијетнамском тлу. У припреми је „Meddle“, шести студијски албум британске рок сензације Пинк Флојд који ће по изласку коначно означити крај флојдовске ере психоделичног и лагани прелазак на прогрсивни рок…

У малом иранском граду, Рамсару, окупљају се званичници земаља чланица Уједињених Нација како би преговарали о теми којој велики део света не придаје на значају… На дневном реду је заштита мочварних подручја.

Овај међународни састанак, касније познат као Рамсарска конвенција, организује Ескандер Фироуз, Директор Иранског департмана за лов и риболов. Други фебруар те 1971. године улази у историју и као дан када су се првих осамнаест земаља, потписница конвенције, обавезале да ће законом заштитити своје мочваре, баре, реке, језера, слатине, шљункаре, канале и друге плавне области значајне због специфичне функције њихових екосистема као и биолошке разноврсности.

Како би се испунио овај циљ, неопходно је било да се земље обавежу да ће:

  • побољшати сарадњу да локалним становништвом,
  • побољшати сарадњу са међународним институцијама које раде на очувању мочварних подручја,
  • пописати сва подручја од значаја за Рамсарску конвенцију, и за свако унети основне хидролошке, биолошке и еколошке појединости,
  • промовисати новонастала Рамсарска подручја своје земље и
  • временом проширивати списак заштићених области.

Годинама унапред број земаља потписница полако ће расти, да би коначно од првобитних осамнаест достигао број од сто шездесет и девет земаља које су се обавезале на заштиту мочварних подручја.

Други фебруар 1997. године, у част годишњице од потписивања Рамсарске конвенције по први пут проглашава се Светским даном мочварних подручја. У великом броју земаља, на овај дан традиционално се организују манифестације и активности у служби подизања јавне свести о значају и корисности мочвара.

Сваке године, за Светски дан мочвара, бира се јединствена тема која служи као фокус за активности које се припремају. Земље које прослављају овај дан организују велики број семинара, предавања, шетњи кроз природу, дечијих уметничких натицања, радио и телевизијских интервјуа, а све са циљем што бољег упознавања јавности са темом која је одабрана за ту годину.

Тема за 2018. годину носиће назив Мочварна подручја за одрживу урбану будућност. Ово значи да ће већина активности која се организују за други фебруар бити у функцији дискусије о томе како заводњене регије у урбаним срединама могу начинити наше градове бољим местом за живот.

Како мочварна подручја могу умањити поплаве у градовима? Могу ли утицати на обнову воде за пиће? Могу ли поправити квалитет градског ваздуха? На који начин ова подручја смањују стрес грађана? Хоће ли неки грађани моћи да зараде за живот захваљујући мочварним подручјима у градовима?

На сва ова, али и на још много питања, можемо сазнати одговоре уколико будемо добро слушали шта ће све на данашњи дан бити речено. Само тада бићемо у могућности да дамо суд о томе колико је свет заиста напредовао ових четрдесет година, од Рамсара до данас.

Натраг у тој, Рамсарској, 1971. години, Џим Морисон, вођа Дорса, учлањује се у клуб 27 и, на велику жалост милиона обожавалаца, свет ускраћује својих никада написаних стихова. Проглашењем независности, на територији која је некада припадала Пакистану, рађа се нова држава, Бангладеш. У „борби столећа“, у њујоршком Медисон Сквер Гардену, боксер Џо Фрејзер излази као победник против љутитог ривала Мухамеда Алија…

У годинама пуним успона и падова, како се неке ствари завршавају, тако друге отпочињу. Коначно и нације света полако почињу да обраћају пажњу на значај предивних мочварних екосистема…

Срећан вам Светски дан мочварних подручја!