“Начин на који људи произвoде материјалне услове свога живота несумњиво утиче, преко сложених и изукрштаних посредовања, на њихово поимање природе ствари; али и одређена поимања природе ствари каткад могу значајно да утичу на начине производње материјалних услова људског живота, а још више на сам начин живота с обзиром на оно што се  у живљењу процењује као највише добро и усмеравајућа сврха.“

Бранко Павловић ФИЛОЗОФИЈА ПРИРОДЕ

 Сврха информација, индивидуалних као и општих сазнања није сврсисходна како смо научени. Савремени човек прикупља информације, обрађује их те их трампи за килограм знања, који ће да преточи у 1000$ нових информација а онда… примена знања и информација без етике доводи до последица, и тако смо се неславно нашли на рубу моралне и еколошке катастрофе. Када причамо, не само о науци, већ о било којој грани интересовања, верујем да треба бити посвећен универзалном појму „корен“, па се и у овом случају осврнути на исти. Корен сваке науке па и оне о природи, лежи у филозофији, или прецизније у корену филозофије саме, који није ништа до умеће постављања правих питања, те трагања за њиховим одговорима. Наиме, руб егзистенције где јесмо због неосвешћених поступака човечанства, одлучили смо дипломатски да именујемо као „еколошки проблем“, иако, сложићете се, природа а понајмање грана њеног изучавања немају никакав проблем. Oнај који га има, јесте човек. А када смо код човека морамо имати у виду, да је управо он од стране природе благословен њеним највећим даром, разумом.  С обзиром на то, веома је чудно што су управо разум и мисао, једине ствари које савремени човек не прихвата. Да ли је заборавио како разумети и мислити, или не зна какo, или је пак одлучио да искорени једину исконску сврху сазнавања и информисања, да оспособе људски ум за његову круцијалну функцију-генезу мисли, којом манипулише целокупним, нама познатим постојањем. И сада, долазимо до момента када схватамо озбиљност проблема чије се решење ни не назире. А зашто? Једноставно. Како дати одговор, када нико није поставио питање? То „питање“ свако од нас треба да пронађе. Моје лично, не би било оно чувено „АЛИ КАКО?“, јер сви ми знамо како смо ту где јесмо. Моје питање је „зашто“? Негде у дубини сирове и необрађене несвесности, лежи тих, малигни извор наше деструктивности. Шта је узрок бежању од стварности и свести, узрок деградирања основа самог живота? Како је дошло до тога, да једна цела раса, и то да ствар буде гора, раса која се пита и диктира норме, своје постојање дефинише као убилачко-самоубилачку мисију? Не одговарајте ако вас не дотичу моја, али молим вас, размислите, и за почетак, поставите и ви себи неколико питања. Седим за столом и у 4 ујутру уз шољицу црне кафе и цегаретом међу пожутелим прстима, делим ово не као просвећена, већ као дубоко неосвешћена особа. Ја нисам овде да критикујем или саветујем, на то ретко има право. Ја сам овде да размислим и начиним промену на себи, за наше боље сутра, и позивам све да покушају да учине исто. Овај текст који је уједно и моје представљање свима који га читате, почињем најистинитије, јер не обраћам се својом мисијом или мишљу, обраћам вам се својом жељом за све нас… мишљу освешћеног човека.