Добар глас далеко се чује, а глас Дејвида Атенбороа један је од најбољих…

Свачији омиљени водитељ и природњак започео је своју богату презентерску каријеру пре шездесет и пет година. Те далеке 1952. године постао је стални члан Британске корпорације за радијско и телевизијско емитовање познатије под називом Би-Би-Си (BBC).

На самом почетку каријере млади Дејвид наишао је на обесхрабривање његовог првог шефа, Мери Адамс, да се појављује на телевизији јер је по њеном мишљењу имао превелике зубе. Срећом по све нас, то га није спречило да у наредним годинама постане једно од најпрепознатљивијих лица британске, али и светске телевизије.

Са природном историјом први пут се сусрео приликом продуцирања троделне серије Животињски Обрасци (Animal Patterns). Емисија је стварана у лондонском зоолошком врту, где је током снимања упознао старатеља куће рептила, Џека Лестера, са киме је договорио сарадњу око продуцирања нове серије Зоолошка Истрага (Zoo Quest). Игром случаја, због изненадне болести Џека Лестера, Дејвид Атенборо био је проморан да преузме водитељску позицију. Тако је започео презентерску каријеру која траје до данашњег дана.

Најпознатијe делo Сер Дејвида Атенбороа је серијал документарних емисија, обједињених под јединственим насловом „Живот“ (Life). Овај серијал састављен је из девет засебних документарних серија које су истраживале аспекте живог света развијаног под различитим околностима и у различитим срединама. У „Живот“ спадају емисије: Живот на Земљи (Life on Earth) снимана 1979. године, Жива Планета (The Living Planet ) из 1984. године, Изазови Живота (The Trials of Life) из 1990. године, Живот у замрзивачу (Life in the Freezer) из 1993., Приватни живот биљака (The Private Life of Plants ) из 1995. године, Живот Птица (The Life of Birds) из 1998. године, Живот Сисара (The Life of Mammals) из 2002. године, Живот у Растињу (Life in the Undergrowth) из 2005. године и Хладнокрвни Живот (Life in Cold Blood) из 2008. године.

Због свeг дугогодишњег рада на пољу едукације, Дејвиду Атенбороу уручене су бројне награде, од награде Британске Академије за Филмску и Телевизијску Уметност (BAFTA), преко титуле Заповедника Реда Британске Империје до IUCN медаље за истицање на пољу очувања угрожених врста.

Такође, њему у част назване су многе новооткривене врсте биљака и животиња као на пример врста главочике рода Hieracium, под називом Hieracium attenboroughianum, малени паук Prethopalpus attenboroughi, али и један читав род прелепог цвећа под називом Sirdavidia. Чак су и неке изумрле врсте понеле његово име, па је тако палеонтолог Роберт Бакер назвао једну врсту изумрлог рептила из ере Мезозоика  Attenborosaurus conybeari.

Што се тиче екологије и заштите животне средине, Сер Дејвид Атенборо неколико пута је трпео критике разних заштитарских удружења, из разлога што су његове емисије по њима приказивале романтизовану верзију природе, док се врло мало причало о опасностима које јој прете. Личног сам мишљења да како год да су реализоване, његове емисије су много допринеле у овим областима јер нас уче да ценимо лепоту природе и њену разноврсност.

Сам Дејвид Атенборо неколико пута је говорио о водећим претњама по животну околину, а она убрајају климатске промене, уништавање станишта као и проблем пренасељених регија и њиховог утицаја на природу.

Као што сам на почетку написао глас Сер Дејвида Атенбороа један је од најбољих, али не само због пријатног тона којим овај господин говори већ због суштине онога што успе да нам каже. Тако, уколико сте упознати са великим бројем занимљивости из света живих бића, постоје велике шансе да за то нису одговорни уџбеници из основних и средњих школа, већ управо Сер Дејвид Атенборо…