Слепи мишеви, лат. Chiroptera, су једини сисари који активно лете. Лове ноћу, а одмарају се дању. Емитују ултразвук, а чулом слуха региструју ехо, који се одбија о чврсте објекте. Тако у мраку откривају плен и оријентишу се. Већина слепих мишева, преко 80% врста, су мале животиње, са масом тела мањом од 27 грама. Тело им је прекривено крзном, обично тамним и једнобојним.

Предњи екстремитети су еволуирали у крила – еластична кожна мембрана натегнута је између прстију предњих екстремитета, рамена, подлактице, бокова тела, задњих екстремитета и репа. На скраћеним прстима стопала су оштре канџе, којима се снажно придржавају за свод, висећи наглавачке. Ван периода активности температура тела им се мења у зависности од температуре средине.

Неке врсте се већ првих јесењих дана премештају у зимска склоништа где, збијени у колоније, проводе зимски сан. За поновно покретање животних активности потребно им је само неколико десетина секунди. Преко 70% свих врста слепих мишева храни се искључиво инсектима. Они су важни регулатори бројности летећих инсеката, јер један слепи миш може да поједе до 600 комараца за један сат. Остале врсте се хране воћем, нектаром и поленом, месом (мањим сисарима, водоземцима и рибама), као и крвљу (три врсте које живе у Латинској Америци). У Европи се хране искључиво инсектима.

Шумска станишта су кључна за опстанак слепих мишева, јер многе врсте у стаблима налазе склоништа и формирају велике колоније у пећинама. Човекољубиве врсте срећу се у људским насељима, где има погодних шупљина и нередовно употребљаваног простора, попут тавана и подрума.

У Србији је до сад евидентирано 29 врста слепих мишева, од којих 10 врста живи у пећинама, где бораве целе године, 11 врста проводи зиму у пећинама, а остали живе у дупљама стабала и људским грађевинама. У Београду, у заштићеним зонама – Академском и Пионирском парку, Бањичкој шуми и Великом ратном острву, присутне су колоније слепих мишева у дупљама стабала.

Мужјак патуљастог слепог мишића ухваћен на Великом ратном острву, 10. Октобра 2008. Године, први је доказани примерак ове врсте у Србији.

 

Становници Академског и Пионирског парка су белоруби слепи мишић, средњи ноћник, шумски и обични слепи мишић. У Бањичкој шуми присутне су четири врсте: обични, шумски и белоруби слепи мишић и средњи ноћник. На Великом ратном острву присутно  је осам врста: водени вечерњак, велики поноћњак, обични, шумски и патуљасти слепи мишић, белоруби слепи мишић, средњи и мали ноћник.

Лове инсекте током целог периода активности. Стара шупља стабла у Бањичкој шуми користе као склоништа. На Великом ратном острву шумски слепи мишић је чест и бројан, склоништа налази у стаблима.
Обични слепи мишић је редак, лови уз насеље сојеница, а склоништа налази у људским објектима.

Белоруби слепи мишић. Најбројнија врста у Бањичкој шуми и на Великом ратном острву. Лови у зонама са интезивном расветом. Као склоништа користи пукотине зграда, где формира репродуктивне и зимујуће колоније.

Средњи ноћник. Током целог периода активности, бележени су појединачни прелети и ловна активност припадника ове врсте у Бањичкој шуми и на Великом ратном острву. Мужјаци запоседају дупље стабала где формирају хареме. Дупље користе и за формирање зимујућих колонија.

 

У непосредном окружењу Бањичке шуме присутне су колоније обе врсте, које шуму користе за ловну активност, док склоништа имају у зградама у околини. На Великом ратном острву велики поноћњак као склоништа користи дупље стабала и људске објекте.

 

Водени вечерњак. Лови инсекте изнад Галијаша и дунавских тишака. Као склоништа користи дупље дрвећа.

 

 

 

 

Мали ноћник. Ловна активност бележи се током периода миграције и ова врста је у мањем броју становник Великог ратног острва.

 

 

Угроженост и заштита

Главни фактори којима човек угрожава опстанак слепих мишева су узнемиравање паљењем ватре, буком, директно убијање из обести и ради магијских обреда, рушењем старих грађевина, тровањем, хемијским загађењем, крчењем шума и сечењем старих шупљих стабала.

Заштита станишта је кључна за очување слепих мишева. Пећине, јаме и стара рудничка окна слепи мишеви користе као склоништа.

У нашој земљи подзаконским актима слепи мишеви су сврстани у строго заштићене врсте.

Немојте хватати слепе мишеве – можете их повредити, а они ће се бранити уједом. Не фотографишите их у склоништу – блиц их веома узнемирава. Не узнемиравајте их док се одмарају или лове инсекте. Не грејте зимујуће слепе мишеве – пробудеићете их, а они ће недуго затим угинути. Ако вам слепи миш улети у собу, прозор треба оставити отворен или угасити светло – изаћи ће сам напоље. Улетање слепих мишева спречићете постављањем заштитних мрежа на прозоре, које ће вас штитити и од улетања инсеката, за којма слепи мишеви улазе. Не плашите се слепих мишева, они вас неће повредити, нити нанети зло. Ако је потребно, пријавите ваш проблем са слепим мишевима надлежним службама.