Свакодневно се срећемо са причом како је неко на одеђеном режиму исхране, како не уноси масну храну, како не сме јести слаткише, како се мора редовно бавити физичком активношћу. О, да! Ја сам једна од њих. Предност дајем здравој исхрани и редовном бављењу спортом. У складу са тим, интересују ме нутритивна и еколошка страна одређених сировина.

Идеја о исхрани без слатког је љубитељима слаткиша незамислива. Али, није то тако страшно када сазнате за алтернативе, које су веома здраве, све више доступне и не тако скупе. Једна од тих алтернатива је управо биљка стевија која се у протеклих пар година у Србији све више користи у исхрани. Она представља идеалан састојак сваке дијете, па се све више користи у третирању гојазности.

Стевија биљке нису генетски модификовани организми (ГМО).

Шта је уствари стевија? Зашто је свемоћна биљка?

Заслађиваче можемо поделити у 3 велике групе:

  1. шећер
  2. вештачки заслађивачи
  3. стевија

Израз стевија се користи за целу биљку и све њене делове (листови, стабљика и корен), од чега су само неки слатки.

Стевија је јужно-америчка, вишегодишња лековита биљка. Успева у пределима у којима су климатске прилике такве да се зими температура не спушта испод 0 ºC.

Може нарасти и до 1m у висину. Листови стевије су дуги око 5cm, а широки око 2cm.

У листовима стевије се налази осам различитих гликозида, а најзначајнији су стевиозид и ребаудиозид А. Они се у зависности од начина узгоја и сорти налазе у различитим процентима и од тога зависи колико ће листови бити слатки. Количина стевиозида се најчешће креће у распону од 4-12%. Молекули стевиозида (стевиол гликозид) пролазе кроз људски дигестивни тракт без промене од стране система за варење, па показују изванредну стабилност. Као резултат тога, не одлазе у крв, тако да нема производње калорија. То је једна од битних особина које ову биљку издвајају од осталих.

«Користимо је у одређеном режиму исхране, слатка је, а нема калорије…Чудно звучи,али је истинито!»

Прелиминарна истраживања показују да стевија утиче на бољу комуникацију између желуца и мозга, те смањује осећај глади.

Када будете пробали, уколико већ нисте, осетићете благо горак укус. Тај осећај се јавља због стевиол-гликозида који активирају два рецептора за горко на људском језику.

Да ли сте знали колико је уствари стевија слатка…?

Осушено лишће стевије је од 15 до 30 пута слађе од шећерне трске. Када се екстрахује и претвори у прах који је по структури стевиол-гликозид, слађа је 200-300 пута од шећера. Ова сировина је постојана на температури до 200°C.  На слици испод текста можете видети разлику између стевије и белог шећера.

Једно од битних својстава стевије је термостабилност – при високим температурама се не раздрађује, већ се слатки гликозиди појачано ослобађају из листова, чиме се чува оригиналан сладак укус.

Где се узгаја, које услове захтева и да ли се може наћи у свим земљама света?

Стевија је суптропска биљка која захтева високе температуре, минималне количине мраза, адекватне кише и много светлости. Избор погрешне сорте стевије, неправилно испланирано наводњавање и неадекватно управљање нутријентима су фактори који доприносе недовољним приносима засада. Да бисмо постигли жељене количине  и изванредан квалитет, морамо водити рачуна о еколошким аспектима.

Најважније је да тла буду оцеђена и да се вода не задржава око корена јер може доћи до труљења. На тешким тлима треба унети доста органске смеше, чиме ће се омогућити добар водо-ваздушни режим у зони корена. Стевија подноси киселост тла од pH 4,7 до 7,5, али не расте добро на сланом тлу. Због својих карактеристика има релативно малу потребу за прехрањивањем у односу на друге повртарске културе.

     

Због њеног слатког укуса, штеточине нерадо нападају стевију, па се она чак сади и међуредно са повртним биљкама. Могућа је појава неких гљивичних обољења, али ако је биљка у доброј кондицији већих оштећења неће бити.

Овако висок ниво сласти може омогућити већу ефикасност и мањи утицај на животну средину у производњи стевије као заслађивача.  Стевија захтева блаже услове земљишта, воде и енергије да би се произвела  иста количина сласти у односу на друге природне заслађиваче. На пример, стевија је толерантна према типу тла за разлику од других заслађивача.

Пошто је стевија интензивно слатка, то обично захтева само 1/5 земље и много мање воде да обезбеди исту количину слаткоће у односу на друге заслађиваче. На пример, у Кенији, стевија  обично расте само на 1/3 земљишта, а остатак земље се користи за узгајање других културама. Одржавање пољопривредне разноврсности и разноликост прихода пољопривредника, важна је компонента одрживости и здравих екосистема.

Недавне студије су показале да стевија заслађивач може имати мање негативне утицаје на животну средину у односу на друге заслађиваче.

Избором природне сласти-стевије, потрошачи могу да помогну људима у одржавању здравог и еколошки значајног живота. Све оно чини да се сви осећамо добро и да будемо здрави.

Има ли стевије у Србији? Ако не, где је све можемо узгајати?

Сама биљка погодна је за узгој у свакој земљи широм света. Међутим, употреба екстракта добијеног из стевије је знатно ограничена. Многе земље дозвољавају њену употребу у различите сврхе, док је понегде, као у Србији, службено забрањено да се рекламира као заслађивач. Стевија се може садити, продавати, куповати и конзумирати само ако је декларисана као дијететски суплемент.

У Србији њен узгој није познат, али се надам да ће се у скорије време и то догодити.

У Кини се стевија продаје као додатак чају, док Јапан увози стевију из Парагваја. Екстракт је одобрен у Бразилу, Јапану, Јужној Кореји, Аустралији, Новом Зеланду и многим другим земљама, где се навелико користи и где нема никаквих извештаја о нуспојавама било којег типа. У Хрватској, Аустралији и Канади, ова свемоћна биљка је нов усев.