Компостирање и није нека наука, а веома је корисно. Компост можете имати чак и ако живите у стану!

Где и у чему правити компост?

Пре него што почнете са компостирањем морате одабрати место или посуду где ћете држати компост. То вам неће заузети пуно простора, јер ако живите у стану можете га држати на балкону или тераси. У том случају, компост можете држати у пластичним или металним посудама које морају имати рупице на дну и поклопац.

Ако поседујете двориште, једноставно компост, односно материјал за компост, можете наслагати на гомилу и обавезно га покривати. Ако не желите да вам та гомила буде неуредна, можете је оградити летвама, циглама или жицом.
Наравно, у специјализованим радњама постоје посуде намењене искључиво за компостирање, такозвани компостери.

Место на коме планирате да правите компост не сме да садржи превише влаге. Место где ћете држати компост треба да буде заштићено од ветра и јаког директног сунца.
Идеалан материјал за покривање је онај који пропушта ваздух, а задржава влагу, на пример танки слој земље, сува трава, лишће, сено или картон.

Та гомила биоразградивог отпада за компост треба бити висине од метар, а дужине и ширине произвољно, зависно од количине отпада али ако немате места сасвим довољан би био један метар квадратни.

                            

Шта можемо да компостирамо, а шта не?

Отпад који се одваја треба да буде органски и биоразградив. Ту спада дрвни и недрвни отпад, у преводу „смеђи“ и „зелени“ отпад. Смеђи отпад је богат угљеником, који учествује у исхрани микроорганизама, а зелени азотом и протеинима, што је потребно микроорганизмима за раст.

У „смеђи“ отпад убрајамо:

 отпало лишће,
 борове иглице,
 кору од дрвета,
 гранчице,
 сламу, сено, пиљевину,
 папир,
 памучну тканину.

У „зелени“ отпад убрајамо:

 траву,
талог кафе,
 филтер врећице од чаја,
 остатке од воћа и поврћа.

Неки органски отпаци се теже и дуже разграђују од осталих, зато се не препоручује да се у компост стављају велике количине таквих отпадака. То су на пример чепови од плута, памук, љуске ораха…

У компост никако не сме ићи следећи отпад:

 осемењени корови,
 остаци куваних јела,
 производи животињског порекла,
болесне биљке,
 лишће ораха,
 стари лекови,
 стакло,
 часописи у боји,
 мачији или псећи измет,
 отпад који садржи хемикалије, итд.

Једини измет који се препоручује да се компостира јесте измет од животиња које се хране искњучиво биљном храном, као што су краве, коњи или овце.

Тачан однос „зеленог“ и „смеђег“ отпада не постоји, али се препоручује да он буде две трећине „смеђег“ на једну трећину „зеленог“ отпада.

Како направити компост?

Основа сваког компоста је подлога, која је попут темеља за кућу. Темељ компостне хрпе треба да се састоји од дрвенастог крупнијег материјала попут комадића дрвета, гранчица, прућа итд.

Да бисте добили квалитетан компост, треба да водите рачуна о слагању отпада.

Шта значи добро сложити компост?
„Зелене“ материјале за компост (кухињски отпад) уситните и помешајте са „смеђим“ материјалом (лишће, гранчице, слама). Затим све то наквасите водом, али не превише. Слажите компост на гомилу, прекријте га земљом или слојем сламе, сена или лишћа.

Уколико је компост превише влажан, треба омогућити дренажу (одводњавање) сувишне воде или додати сувог компоста као што су новине или пиљевина.
Уколико је компост пресув, потребно га је залити водом или додати биљне остатке који ће му надокнадити недостатак воде.

Компост треба с времена на време промешати како се не би усмрдео и како би имао довољну количину кисеоника. Редовно мешање компоста доноси ваздух бактеријама. Гомилу компоста треба протресати отприлике свака три месеца или када видите да се хрпа слегнула. При окретању, пазите да компост који је био на дну дође на врх и обрнуто.

Међутим, компост се не сме пречесто мешати јер га морамо пустити да се загреје.
Загревање компоста је веома важно јер се на тај начин уништавају семе корова, узрочници болести и штеточине. Идеална температура у средини хрпе компоста је 50-70°C.

Након шест месеци до годину дана из органског отпада настаће компост.

Добар компост нема неугодан мирис труљења већ више подсећа на мирис влажне земље у шуми.
Зрео компост је уједначеног изгледа, груменаст, тамносмеђе до црне боје. У њему не препознајемо почетни биоматеријал.

Незрео компост нема тамну боју, киселкастог је мириса или мирише на буђ. У њему се могу наћи остаци материја попут лишћа, остатака поврћа и сл. Такав компост најбоље је преокренути и пустити да дозри.

И ето, добили сте компост који можете користити да обогатите ваше саксије и земљиште.
Више о компосту и компостирању: http://ekoblog.info/sr/компостирање/