Биткоин је све чешћа тема али и даље мало ко разуме о чему се ради. Сви знамо да је то некакав дигиталан новац, да вреди много, да се неки људи негде у иностранству богате помоћу њега… али није нам јасно како се до њега долази, зашто је толико вредан, зашто му се курс мења из дана у дан, а још мање нам је јасно, или никад о томе нисмо ни размишљали – какве сад везе има Биткоин са животном средином?

Да бисмо успели да одговоримо на питање како то једна дигитална валута може да има негативан утицај на животну средину, неопходно је да разумемо сам концепт настанка и трансфера овог типа новца.

Шта је Биткоин?

Биткоин је криптовалута (cryptocurrency) настала 2009. године. Креирала ју је особа, или група људи, под псеудонимом Сатоши Накамото. Њен/његов/њихов идентитет је и даље анониман. Како ова криптовалута није базирана на злату, нема земљу порекла нити иза ње стоји нека држава или банкарска организација, тако није битно ни ко ју је основао. Чак и сам оснивач нема никакву контролу над њом. То је цела идеја – трансакције без посредства трећег лица.

Биткоин настаје у процесу који се назива „рударење” (енг. mining). „Рударење“ је уједно један од начина да дођете до биткоина. Све што вам је потребно јесте добар рачунар или специјализовани хардвер који ће решавати комплексну серију алгоритама. Од брзине њиховог решавања зависи и ефикасност „рударења“ – бољи рачунар, више биткоина. Биткоин може да „рудари“ свако, а на самом настанку појединачних биткоина не зарађује нико. Звучи као да из ничега настаје нешто и донекле то јесте тако. Вредност биткоина једноставно одређује тржиште, тј. генерални став заједнице да он нешто вреди. Наравно, нико не може „рударити“ бесконачне количине и обогатити се преко ноћи – постоје предвидљив ритам и одређена количина биткоина који спречавају инфлацију.

Рударење

Ви можете „рударити“ у својој соби, док радите нешто друго – технички, рачунар сам ради сав посао. Међутим, неки имају чак и читаве сервер-собе са невероватно скупом и јаком опремом, што, можете да претпоставите, троши енормне количине струје. 

Струја!

Стигосмо до нама занимљивог питања.

Годишња процењена потрошња струје од стране Биткоин мреже у децембру 2017. године била је 34.86 TWh. Ако ову информацију претворимо у пример свакодневног живота, то изгледа овако:

  • Уколико би мрежа Биткоина била држава, била би на 60. месту по глобалној потрошњи енергије, отприлике као Бугарска.
  • Енергија која је потребна за једну трансакцију биткоина била би једнака потрошњи електричне енергије која је потребна просечној америчкој породици за 8 дана.

Ова потрошња се лако прерачунава у емисију COкоја износи 118.36 kg при свакој трансакцији, односно 11083 килотона годишње. По проценама EPA, просечан аутомобил годишње емитује 4.7 тона COгодишње, што значи да један биткоин можемо да упоредимо са отприлике 2.358 милиона аутомобила на годишњем нивоу.

Оваква статистика забринула је научнике широм света јер не иде нимало у прилог тренутној ситуацији којој знатно прети глобално загревање.

Како се број „рудара” буде повећавао, тако ће и математички проблеми које они морају да реше бити све тежи, што ће наравно захтевати све боље и боље рачунаре – резултирајући све већом потрошњом струје. Велики проблем представља и чињеница да се већина биткоина „рудари” у Кини где је струја најјефтинија али је уједно и стопа загађења највећа на планети.

Алтернативе су могуће али је питање да ли ће, и када, доћи до њихове експанзије. Један од решења би могла да буде промена начина стварања биткоина. Друга могућност за редуковање проблема би наравно било коришћење алтернативних извора енергије за сврхе „рударења“.

У сваком случају, да би биткоин постао опште прихваћен мораће да буде одржив. Криптовалуте имају потенцијал да потпуно промене и побољшају систем плаћања и трансакција али не ако потроше све ресурсе које имамо.