Увелико је почела сезона поплава код нас, свакодневно слушамо упозорења и стрепимо да се не понови ужас из Обреновца.  Када се нешто тако и деси, прво на шта обраћамо пажњу су људи, да ли су повређени, заштићени, да ли су остали без крова над главом… али у том хаосу често заборављамо на оне најмање становнике које не видимо увек, а опет, свуда су око нас. Мрави, стоноге, бубице и остало друштво се такође бори свим својим ногама и залихама како би преживели константне препреке и промене у својој околини. На њих ипак неко мисли, то су углавном истраживачи широм света, еколози и биолози који мало мање мисле о кућама, а мало више о нишама и рововима.

Једна од новијих студија истраживача из Оклахоме од пре три године, упоређује састав земљишних организама пре и после великих поплава у кратком  временском периоду.

Пре поплаве, посматрано је 92 врсте земљишних организама, тачније 4,082 јединке.. Годину дана након првобитног узорковања и након вишемесечних поплава, измерен је пад од 93% диверзитета врста и 64% смањења  биомасе. Од укупно 8 врста инсеката који су били узорковани пре поплаве, само су тврдокрилци (Coleoptera) и правокрилци (Orthoptera) били способни да преживе и поново колонизују исто подручје. Чак су представници реда Orthoptera били најмање погођени и у великом броју населили уништено станиште.

Оно што је занимљиво и што ће бити важно и даље у новим истраживањима је управо начин на који ови организми преживљавају катастрофалне услове средине, односно које су то морфолошке и физиолошке адаптације које их чине херојима међу бескичмењацима.

Неке од адаптација које су познате научницима:

  • Милипеде које су у стању да живе и до годину дана под водом;
  • Припадници класе Entognatha  који синхронизују продукцију јаја са годишњим непогодама;
  • Једна врста арбореалног мрава (Crematogaster laeviuscula) који тражи станиште унутар дрвета изнад водене површине или
  • Solenopsis invicta (ватрени мрав) који избегава плавна подручја тако што прави својствене живе чамчиће, уз помоћ неког другог живог организма.

Isopoda

Све у свему, можемо да кажемо да све природне непогоде, не само поплаве, могу имати озбиљне последице по све живе организме и да резултати до којих су дошли научници у овој студији имају и добре и лоше стране. Оно што је сасвим сигурно лоше је то што је вода однела читаве популације мокрица (Isopoda) и других организама који се нису могли наћи ни годину дана касније… нестали су. Штавише, велики број инвертебрата није било могуће узорковати чак ни пре временских непогода.

Само 3 од 14 врста мрава који су од кључне важности за обављање процеса у земљишту је опстало на тим стаништима, док су неки накнадно прешли са сувог на влажно станиште, као што је случај са кућним мравом (Tapinoma sp.).

Настављамо да истражујемо, да се питамо, да мислимо и о неким можда запостављеним темама, а да ли је то баш тако, просудите сами. Можда помогне овај цитат:

“Погледај дубоко у природу и разумећеш све много боље”.

Алберт Ајнштајн