Да ли сте се запитали шта би било да није Тесле, како бисмо живели, да ли бисмо напредовали и у ком правцу? Сигурно је да бисмо морали да будемо креативнији и економичнији.

Једна од таквих идеја јесте да се у некој скоријој будућности уличне светиљке и кућне лампе замене светлећим биљкама.

 

Звучи занимљиво?

У једном истраживању од стране MIT стручњака, доказано је да је могуће убризгати у лишће некакву хемијску супстанцу да би оно светлело. Та хемијска супстанца долази од такозваних свитаца који припадају фамилији Lampyridae и реду Coleoptera. Оне продукују хладну светлост, без примеса ултраљубичастог и инфрацрвеног зрачења, а опсег таласних дужина је од 510-670 nm. Та продукција светлости се зове биолуминисценција.

Свици у шуми

Више од 2500 врста има способност биолуминисценције, а од тога су 80% морски организми.

  • Бактерије: Gammaproteobacteria, родови Vibrio, Aliivibrio и Photobacterium
  • Копнени зглавкари и инсекти: Myriapoda, Geophila, Hexapoda, Collembola, Diptera и Coleoptera
  • Два од три најчешће коришћена репортер система који се заснивају на механизму биолуминисценције у молекуларној биологији су изолована из копнених организама (Photinus pyralis и Photorhabdus luminescens), а најновија окарактерисана која је ушла у примену је Gaussia princeps (морска копепода).

 

Шта је то што сија?

Стручњаци су морали да спроведу у дело своју идеју, а то су урадили екстракцијом ензима који је одговоран за ову појаву, а то је луцифераза. Дакле, једињење које реемитује светлост се зове луциферин, а ензим који катализује његову оксидацију је луцифераза. Постоји још једна компонента која уклања блокаторе луциферазе, а потом се све компоненте пакују у нанопартикуле различитих величина како би доспеле у различите делове листа.

Метода се показала успешна код спанаћа, руколе и поточарке, а сијање је трајало чак четири сата. Крајњи циљ је да биљке саме почну да производе светлост и да то траје бесконачно дуго. Занимљиво је да и печурке сијају, и то не у малим количинама, у кишним шумама Бразила. Ова појава је била примећена у прошлости али је изазивала сумњу и страх. Мислило се да је у питању некакав дух који ноћу сија или да је то ипак лажна светлост и као необјашњив феномен, провлачио се кроз многа дела писаца, као на пример: Авантуре Хаклбери Фина, када је Том Сојер осветљавао тунел  „лажном светлошћу”.

Panellus stipticus

Оно што још можемо напоменути јесу неке од примена и значај луцифераза:

  • Ин виво праћење бактеријске и вирусне инфекције
  • Ин виво праћење експресије гена у експерименталним животињама
  • Ин виво праћење тумора
  • Визуелизација контаминације у узорцима хране и околини

Мој закључак би био некако једноставан. Будимо креативни, искористимо знања која имамо, нису за бацање и зато – двапут размислите пре него што кажете НЕ МОГУ или НЕ ЗНАМ.