Животна средина, Животни стил, Утицај човека на Земљу, Шта ја могу да урадим?

Шта смо научили од наших екобака и екодека? :)

У свeтлу чишћења планете и увођења нових, здравијих трендова, створен је концепт “RRR” (Recycle, Reduce, Reuse) – Рециклирај, умањи, поново искористи.
И док се у западнијим земљама довијају различитих начина да укључе ове принципе, наше маме, баке, деке и тате то већ увелико раде! Да ли из сентименталности, или из просте штедљивости, није битно. Они су у сваком смислу посвећени очувању животне средине, самим тим што не купују нове ствари (reduce) и довијају се различитих начина за коришћење старих ствари (reuse).

И који су то примери добре праксе које наше маме, баке, тече и тетке примењују, и зашто су добри?

1. У кутији од еурокрема никад није еурокрем!
Reuse (Поновно коришћење) – једна кутијица еурокрема се користи док етикета не пожути, не сљушти се и док се поклопац не истањи и престане да се качи за кутију. У основи, шта је у кутији је неизвесно, али једна ствар је сигурна – у њој није еурокрем. Најчешће се као деца одушевимо што ћемо појести нешто слатко – кад оно, Маст! Поновним коришћењем ових кутијица се растерећује пластични отпад и умањује производња пластичних кутијица за складиштење хране. Уколико бисмо избацили све крем и сладолед кутијице из моје куће, морали бисмо да купимо минимум 20 нових. 🙂 Исто важи и за тегле које се употребљавају за туршију, ајвар и џем. А ако их се накупи превише, донирају се познаницима на пијаци. 🙂

  
Поновним коришћењем ових кутија штедимо на пластици и додајемо елемент изненађења у живот :). Извор: elakolije.univerexport Колачићи у кутији за колачиће? Никад! У овим кутијама се обавезно налазе игле и конац 🙂

2. Храна се не баца!
Reduce (смањи коришћење): Мама кува пасуљ, биће за три дана! По истраживању организације хране и пољопривредних добара Уједињених Нација, једна трећина целокупног фонда хране буде изгубљено и протраћено у току једне године. Не у мојој кући, и кућама многих мојих познаника! “Поједи то да не оде Ђаволу за душу!” – можда бачена храна не иде ђаволу, али свакако не иде тамо где треба! Добра навика наших мама, бака и дека је да се купљена храна мора појести, а ако је ми случајно не поједемо до краја, остатак ће појести наш пас уз своју храну (наравно, уколико њему не шкоди 🙂 ). Овиме се смањује отпад хране и стварају здраве навике.

3. Остави то за унучиће!
Reuse (поновно коришћење) Моју тренутну јакну је носила моја сестра из Немачке, пре тога ју је носила ујна кад је била млада, а она је ту јакну наследила од њене маме – бака Соње. То је све захваљујући бака Соњи, која је годинама чувала ту јакну јер ће можда послужити – а јесте послужила ваљано. Кроз поновну употребу одеће и текстила, можемо избећи загађење и уштедети енергију потребну за  производњу нове одеће. Поред тога, одећа која се не може поново употребити може да се преправи у производе као што су крпе. Рупа на постељини? Остави то да бришемо ципеле. 🙂


Пре и после – у Енглеској постоји тренд “оживљавања маминог ормана”, где младе девојке за матуру носе хаљину коју је носила њихова мама. Код нас се носе јакне, сукње, сакои и бунде од наших бака и пра-бака. 🙂 Извор: dailymail

4. Што да купујеш кад већ имаш!
Recycle&Reuse: (рециклирај и поново искористи). Приликом пресељења у нови стан требало је купити доста намештаја. Кревет и орман смо понели од куће, али кључна ствар која нам недостају су полице. Рекла сам мами да морамо да купимо нове даске за полице, на шта ми је она рекла често поновљену реченицу: Што купујеш кад имаш! притом ми је показала на сто који нисмо користили годинама. Удружење за заштиту прашума процењује да се годишње исече 3.5 – 7 милиона стабала годишње само из прашума! Немогуће је проценити овај број на нивоу планете, али можете претпоставити да је то велики број дрвећа који нестане за производњу, између осталог, полица! Супереколог – моја мама, се у сваком тренутку бори да се овај број палих стабала умањи, тиме што се ормани претворе у сто, а онда се сто претвори у полице. 🙂

5. Ако немаш – направи!
Да бисте добили једне кинеске вунене чарапе утроши се енергија за: производњу вуне, прераду вуне, складиштење вуне, транспорт вуне, машине за штрикање, транспорт чарапа до бродова (у Кини), транспорт од Кине до неке од приморских земаља, транспорт од бродова до нас, складиштење робе у магацине, продаја робе у продавници и на крају – нас.
Да бисте добили чарапе од ваше баке, маме, тетке (али често тече и деке мада се то не помиње) потребна је енергија за: производњу вуне, прераду вуне, транспорт вуне, складиштење вуне, продају вуне и много стрпљења и љубави. Други производ, чији је главни покретач љубав, је такође квалитетнији, дуготрајнији и – дражи.


Ако ваше баке и маме не умеју или немају времена за штрикање – није важно! Многе баке продају своје рукотворине на пијацама. Куповином тих производа се такође смањује наш еколошки отисак. Фотографија: deliciavita

Ако сте пронашли своју баку, маму, тетку, течу, тату или деку, али и вас саме у било ком од наведених примера, јавите нам! Такође, уколико имате још примера навика које примењујете, које вас чине супереколозима и заштитарима животне средине, поделите с нама! 🙂

2 Comments

  1. Их, шта ја све радим, па ме људи гледају као да сам пала с марса што се емотивно вежем за ствари па их не бацам чак ни кад се распадну 🙂

    • Милица Дамњановић

      Милица Дамњановић

      Разумем! Мада ја кажем мами да баци све што имамо да се не скупља, опет ми буде жао неких ствари чак из основне школе… јер могу да се искористе… некад. 🙂

Leave a Reply

WordPress spam blocked by CleanTalk.

Theme by Anders Norén