Поводом Светског дана дивљих врста, широм света биће одржане и надамо се подржане акције у циљу, сада већ не подизања свести, већ слободно можемо рећи стварања исте, те ћемо и ми нажалост само данашњи дан посветити овој теми која је трагично заслужила дан обележавања, али захтева 365 дана потпуне пажње и акције њеног узрока – човека.

Како би указала пажњу на све већи проблем који људске активности представљају по опстанак дивљих врста, Генерална скупштина Уједињених Нација 2013. године установила је међународни датум који ће допринети едуковању и омогућити укључивање свих нас у глобални пројекат заштите дивљих врста. 1973. године на овај дан, потписана је Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and FloraCITES)  која регулише промет и трговину 35800 врста укључујући њихове делове и деривате. 2001. године Србија је направила велики корак потврђивањем CITAS конвенције и преузела обавезу праћења и контролисања легалног међународног промета, што је од изузетне важности с обзиром на стратешки положај Србије. Од 2010. године у нашој држави заплењено је више од 2000 живих примерака врста дивљих животиња! По проценама Интерпола, трговина дивљим врстама спада у првих пет илегалних активности по профитабилности у свету са забележених осам до десет милијарди долара на годишњем нивоу. Нажалост потражња за егзотичним врстама због упражњавања алтернативне медицине, али највећим делом због хобија, друштвеног статуса и слободно можемо рећи глупости, у константном је порасту. То је довело до изумирања великог броја врста где више не можемо реаговати и алармантне угрожености многих где адекватан пример можемо дати навођењем чињенице да је популација тигрова у последњих 100 година опала за 95%, док је популација афричких лавова за само 20 година опала за чак 40%. Управо због алармантног стања које прети потпуним изумирањем, ове године Светски дан дивљих врста посвећен је најпознатијим дивљим врстама – мачкама.

Ово би био наш скромни допринос кроз мало пажње на две стране, и велике жеље да вас исте дотакну и подстакну на акцију. Заједно можемо постати оно што би требало да људи јесу, а можда можемо кренути отварањем ормара и испитавањем нашег размишљања које је довело до свих тих блуза, бунди и хеланки животињског принта, или још горе, „не-фејк ласкавог крзна“.