Енергија, Животна средина, Обновљиви извори енергије, Рециклажа, Уради сам

05.03. – Светски дан енергетске ефикасности

Под појмом енергетска ефикасност подразумевамо низ мера чији је циљ коришћење минималне количине енергије. Поента је свести енергију на минимум како бисмо остварили уштеду и сачували животну средину од загађења. Постоје многи начини да дамо малу, али веома значајну помоћ ка остварењу енергетске ефикасности. Обичне сијалице можемо да заменимо штедљивим ЛЕД сијалицама. Коришћењем микроталасне пећи приликом подгревања оброка можемо остварити уштеду до 80% енергије. Када кувамо ручак, лонац или шерпу би требало поклопити јер тако штедимо 20% енергије. Подешавањем клима уређаја са 26 на 25 степени штедимо 9% енергије, коришћењем машине за прање судова штедимо 60% енергије и 85% воде у односу на ручно прање. Да бисмо уштедели енергију можемо доста урадити и гашењем светла, телевизора, рачунара и пуњача за мобилни телефон када их не користимо. Дакле, као што се из наведених примера може видети, можемо да учинимо доста, али највећу помоћ бисмо добили преласком на „зелену енергију“. Шта значи „зелена енергија“? То је она енергија коју добијамо помоћу обновљивих извора енергије у које спадају: енергија ветра, енергија сунца, биомаса, геотермална енергија и то је енергија која има минимално штетан утицај на животну средину. Највећи помак бисмо направили коришћењем ветроелектрана, соларних панела и биомасе. Енергија ветра не загађује ваздух, не емитује угљен-диоксид, не заузима пуно земљишта и при њеној употреби нема штетних отпадака. У Србији је засад пуштено у рад две пробне ветроелектране, а већина инвеститора их избегава зато што им за градњу треба око 40 различитих дозвола, потписа и сагласности. Велики проблем је и питање власништва над земљиштем. Ипак, и поред свега тога, енергија ветра има највећи потенцијал од свих видова обновљивих извора енергије, али је нажалост недовољно искоришћена. Биомаса је биоразградиви део производа, отпада и остатака из пољопривредне производње. Енергија из биомасе долази у чврстом, течном (биодизел, биоетанол, биометанол) и гасовитом стању (биогас и депонијски гас). Биомаса се може претворити у енергију сагоревањем и тако се може произвести прегрејана водена пара за грејање у индустрији, домаћинствима и за добијање електричне енергије за термоелектране. Таква постројења као гориво користе отпад из шумарства, комунални и индустријски отпад, сламу и остале пољопривредне остатке. Велику важност има и биомаса из пољопривредне производње (кукуруз, сунцокрет, слама, коштице вишања, коре од јабука и остаци који настају при резању винове лозе). Биодизел је гориво добијено од биљних уља или од коришћених уља и масти. Производи се од уља сунцокрета, уљане репице, соје и рицинуса. У Европи се за производњу биодизела највише користи уље уљане репице 82,8% и уље сунцокрета 12,5%, док се у Америци највише користи уље соје. У неким азијским земљама се користи и палмино уље. Предности биодизела: смањује емисију угљен-диоксида за 42,7%, угљених хидрата за 56,3%, токсина за 60 – 90%, уз потпуно избацивање сулфата. Нажалост код нас већина људи није упозната са чињеницом да може да се греје на пелет, пиљевину, сламу или сено. Грејањем на ове сировине смањила би се загађеност ваздуха и остварила велика уштеда, што је веома важна ставка, нарочито ако узмемо у обзир да смо по загађености ваздуха међу водећим државама у Европи, као и да је зими загађеност ваздуха највећа зато што се грејемо на угаљ, лигнит и мазут. Биомаса, као ни енергија ветра, нажалост није довољно заживела код нас.

Енергија сунца се, осим у циљу добијања електричне енергије, може употребити за добитак топлотне енергије. Да би енергија сунца могла да се употреби за топлотну енергију, морају се изградити соларни колектори који, као и соларни панели, апсорбују сунчеву енергију. Када је колектори прихвате, они је преведу у топлотну енергију која се користи за загревање воде и ваздуха унутар објекта на којем је колектор уграђен. Да би енергија могла да се употреби за загревање воде, колектор мора бити повезан са бојлером и рецимо радијатором у случају загревања ваздуха. Соларни колектори се као и панели уграђују на кров. Три најважније ствари које бисмо остварили уградњом соларних колектора и панела јесу: апсолутна исплативост, уштеда и минималан, скоро никакав штетан утицај на животну средину. Рециклажа је велики савезник при остварењу енергетске ефикасности, зато што рециклажом алуминијима уштедимо 95% енергије, рециклажом метала штедимо 40% воде и 75% енергије, а рециклажом папира и картона остварујемо уштеду од 40% енергије и уједно спашавамо дрвеће од сече. Штета што је рециклажа код нас „мртво слово на папиру”, а толико добрих ствари би постигли њеном применом. Поред обновљивих извора и рециклаже, у енергетски ефикасне мере спадају: изолација простора који се греје или хлади, замена старе столарије просторија које се греју или хладе, као и уградња мерних и регулационих уређаја. Можемо доста да учинимо да Србија постане енергетски ефикасна, зар не? Ја ћу рециклирати и користити ЛЕД сијалице тј. предузећу неке од мера како бих уштедео енергију и сачувао животну средину. Да ли ћеш то исто урадити и ти или можда имаш још неки предлог који није наведен у овом тексту? Радујемо се додатним предлозима☺ ☺ ☺

1 Comment

  1. Avatar

    Marija

    Mogla bih da dodam da se peglaju samo neophodne stvari, da se gledanje TVa smanji na minimum (mnogo je zdravije čitati ili izaći napolje ili bilo šta drugo), da se mašine za veš i posuđe uključuju tek kada su pune i tako dalje.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: