Насловна Еко календар 14. март – Светски дан лептира

14. март – Светски дан лептира

5440
0
Ластин репак (Papilio machaon)
Време читања: 3 минута

Када дође пролеће и све замирише и процвета, у прилици смо да виђамо лептире. Ови  инсекти нас неретко одушеве својом појавом и лепотом, али да ли знамо довољно о њима?

Овом реду инсеката под називом Lepidoptera припада око 150.000 врста које су подељене у породице и надпородице. Њима припадају мољци, дневни и ноћни лептири, односно лептири и лептирице. Познато је да лептири пролазе пуну метаморфозу и развијају се тако што одрасла јединка полаже јаја на биљку која ће бити домаћин, а из њих се развија ларва (гусеница). Гусеница се креће тако што пузи. Храни се лишћем биљке која јој је домаћин, a неке врсте се хране и вашима. Гусенице лептира изгледају различито, а изглед појединих је такав да плаши непријатеља. Уочено је да птице побегну када угледају шаре гусенице које су распоређене тако да подсећају на лице, одакле су добиле назив „лажно лице“. 

Када достигне одређену величину, гусеница почиње да „преде“ свилени конац којим се обмота и тако настаје ступањ лутке. На крају се кожа лутке цепа, а из ње излази лептир. Овај процес може трајати и неколико месеци ако су јаја постављена у току зиме. 

Иако је скоро па опште прихваћено да лептири живе један дан, то је заправо заблуда. Наравно, постоје и такве врсте, али просечан живот лептира је две недеље. Њихов животни век зависи од величине, па већи лептири живе дуже и издржљивији су. Одређене врсте живе чак и до 12 месеци! Један од таквих је лептир Монарх. 

Лептир Монарх (Danaus plexippus)

У Србији постоји око 200 врста лептира, што представља велико богатство. Најзаступљеније су Лимуновац, Чкаљевац, Велики купусар, Шафрановац и најпознатији Ластин репак. Једна од заштићених врста у Европи, али и у Србији је Аполонов лептир који је веома осетљив на временске промене и ретко се виђа, због чега спада у угрожене врсте. Удружење љубитеља природе и природних станишта ХабиПрот се између осталог бави проучавањем лептира и на њиховом сајту можете пронаћи које све врсте ових инсеката настањују нашу земљу.

До сада помињани лептири спадају у дневне. Дневни лептири углавном не представљају проблем људима, док су одређени ноћни лептири као што је Губар једне од највећих штеточина и претња пољопривредницима. Највише штете наносе у воћарству, хранећи се лишћем различитих воћних стабала. 

Аполонов лептир (Parnassius apolloPapilio apollo), заштићена врста у Европи и Србији

Све до сада прочитано вам је можда било познато, али верујем да постоји нешто што нисте знали о лептирима, па хајде да искористимо овај дан посвећен само њима, да вас упознамо са пар занимљивих чињеница. 

Лептири се хране биљкама, биљним вашима, нектаром из цветова, али и нечим много чуднијим – то су блато, сузе и зној, а више о овој необичној исхрани лептира можете прочитати на страници National Geographic Srbija.

Колико су људи опчињени лепотом лептира доказује и постојање резервата посвећеног само њима. Овај резерват налази се у Мексику и под заштитом је УНЕСКА. Занимљив феномен који се овде догађа сваке јесени јесте долазак лептира Монарха из хладнијих северних крајева, где су провели 8 месеци. Лептири при повратку у резерват толико препуне дрвеће да се гране савију, а зелена боја листова се не види од величанствено наранџастих крила ових лептира.

Лептир Монарх (Danaus plexippus)

И за крај, надамо се да ће ускоро доћи право пролећно време које ће нам омогућити да уживамо у лепотама и разноликости лептира, а од данас са мало опширнијим знањем о овим инсектима.

ОДГОВОРИ

Молимо упишите коментар!
Молимо овде упишите име