Закони, Занимљивости, Здравље, Утицај човека на Земљу

Бука и животна средина – невидљиви црв у јабуци

Бука је сваки нежељени звук који омета човека при одмору и раду и као један од облика загађивања животне средине последњих година постаје све већи проблем. Главни извори буке у животној средини јесу извори буке на отвореном и затвореном простору. У изворе буке на отвореном простору спадају: друмски, железнички и ваздушни саобраћај, концерти, паркови, грађевинске машине и индустрија. У затворене спадају: клима уређаји, трафо станице, дискотеке, концерти… 

Светски дан заштите од буке обележава се 20. априла како би се подигла еколошка свест и како би се указало на штетан утицај буке на животну средину и здравље људи. У Србији је донето много правилника у вези са буком, а најзначајнији је Закон о заштити од буке, донесен 2010. године који описује мере заштите, појмове о буци и казне за прекорачење буке. Мерна јединица за буку је децибел. Већина људи не зна да се због наглог буђења жали на главобољу, вртоглавицу, умор, агресију и пад радне способности које је узроковала бука. Пролазак само једног или два аутомобила ствара буку од 55-65 децибела што код човека може изазвати нервозу, узнемиреност и вртоглавицу. Бука од 90 децибела, коју некад узрокује рецимо бука из кафића, изазива постепени губитак слуха, док посета концертима или музичким фестивалима изазива буку од 120 до 140 децибела што може имати озбиљне последице уколико будемо често изложени буци те јачине. Од посете дискотеци наше уши се опоровљају 16 сати зато што смо били изложени буци већој од 100 децибела. Ако смо стално изложени буци од компјутерских штампача и машина у фабрици, добијамо последице у виду агресивности, смањене толеранције, нервозе, непријатељског понашања према колегама као и сметњама при комуникацији. Бука утиче на срце, висок притисак, крвне судове, стрес као и на смањење пажње и памћења, а најгоре ефекте има на несаницу, напетост, депресију и слаб апетит. Највећи утицај који бука остварује јесте ремећење спавања, пошто је према истраживањима научника, доказана чињеница да бука највише утиче на стварање неурозе, а неурозе спадају у највеће психичке поремећаје. Како бисмо смањили буку и њен негативан утицај на животну средину и здравље људи потребно је предузети мере заштите, а пошто највише буке стварају саобраћај и бука из угоститељских објеката, угрожени грађани се могу обратити за помоћ надлежним службама. Надлежне службе код нас конкретно у Београду су: Сектор за заштиту животне средине и водни инспекцијски надзор – сектор за заштиту од буке, јонизујућег зрачења и контролу хемикалија, одељење за мере услова и ЗЖС, заштиту ваздуха и управљања отпадним водама, сектор за управљање отпадом и водна инспекција, а жалбе се могу поднети сектору за извршни поступак и инспекцијски надзор, а и Комунални сектор се може кнотактирати. Надлежност око стамбене буке у неким градовима деле Комунална инспекција и полиција, а у неким градовима само полиција, тј. надлежност није иста у свим градовима. Већина људи се углавном жали на рад инспекције и потпуно је у реду рећи да надлежни нису баш увек отворени за проблеме које имамо са буком, као и да у случају прекорачења буке напишу пријаве или минималне новчане казне иако имају право затворити објекат на одређено време уколико не испуне законске мере. Има случаја и да на терен изађу 2 месеца након жалби грађана. Како бисмо побољшали рад надлежних служби и подигли еколошку свест о штетном утицају буке, морамо радити на сталној едукацији, пооштравању казни за загађиваче, а и држава би требало да улаже више новца у заштиту животне средине и више прича о том проблему у јавности. Школе и медији би требало бар једном месечно да посвете пажњу проблемима у вези заштите животне средине, а не само на пример 20. априла када је светски дан заштите од буке. Није бука једини проблем који утиче на животну средину али је њен утицај на животну средину и здравље људи велики, јер се често догађа да су проблеми са срцем и високим притиском узроковани буком. Напоменуо бих и једну занимљиву ствар у вези дрвећа које, осим што нам даје кисеоник, утиче и на смањење буке. То је разлог више да га садимо, а не сечемо! Заштита животне средине треба да постане наш приоритет јер морамо да водимо рачуна у каквом је стању остављамо млађим генерацијама. Природа нам је дала све и није у реду да се према њој овако лоше опходимо – она то није заслужила. ☹☺

Ево и линка да се обратите надлежним институцијама када имате проблем са буком: http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1980-sekretarijat-za-inspekcijske-poslove_3/

Leave a Reply

Theme by Anders Norén