Када сам био млађи, једна од пчела из кошнице мог оца убола ме је испод доње усне. Усна је отекла и накратко утрнула. Пчела је угинула.

Нажалост, анатомија пчеле таква је да када овај инсект једном искористи своју назубљену жаоку, она у највећем броју случајева остаје закачена за кожу убоденог и бива буквално ишчупана из тела пчеле. Након тога, пчела врло брзо угине.

Скоро сигурно најкориснији инсект за човека, уједно је и једно од најкрхкијих бића на планети, а прети му много опасности. Највећа опасност по пчеле, није њихова крхка грађа, већ један, и даље мистериозни, феномен изумирања читавих колонија под називом CCD синдром (eng. Colony collapse disorder).

CCD синдром представља нестанак већине пчела радилица једне колоније, које тако остављају матицу и подмладак саме у роју осуђеном на ишчезнуће. Дакле, процес се одиграва у супротности од „нормалног“ и проученог разлога изумирања пчелињих колонија, ситуације када матица угине прва, а остатак роја због немогућности стварања подмлатка постепено изумре.

Синдром је најпре примећен у САД, а затим и у европским земљама попут Немачке, Швајцарске, Италије, Шпаније и Грчке. Нажалост, 2016. године примећен је и у Србији.

Овај синдром опажан је од давнина, али оно што забрињава пчеларе и научнике широм света јесте то да је у последњим деценијама примећен страховит пораст изумрлих колонија чији је узрок био CCD синдром. Тако је у периоду од 2007. до 2013. године губитак  кошница удвостручен у односу на претходне периоде, углавном захваљујући овој мистериозној појави.

У научним круговима до данашњег дана није постигнут консензус о томе шта тачно изазива CCD синдром. Спекулише се да ни не постоји један узрочник, већ да се пре ради о комбинацији већ познатих опасности и изазивача угинућа пчела.

На првом месту налазе се пестициди. Хемикалије које се налазе у средствима за заштиту биља често долазе у организам опрашивача као што су пчеле. Многе од њих могу да изазову дезоријентацију, ослабљени имуни систем и на крају само угинуће јединке. Од посебног значаја помињу се пестициди неоникотиноиди чији се период експанзије употребе у Сједињеним Америчким Државама поклопио са периодом повећаног ишчезнућа колонија пчела. Међутим, чак и после делимичне забране коришћења неоникотиноида у појединим европским земљама, није примећен значајан пад појаве CCD синдрома.

Други велики узрочници угинућа пчела јесу паразити и вируси. Најпознатији пчелин паразит јесте гриња врло прикладног назива,  Varroa destructor, иначе изазивач болести варозе. Заражене колоније такође имају ослабљен имуни систем и скраћен животни век. Иако се сматра за једног од изазивача CCD, овај паразит није пронађен у свакој уништеној колонији која је испитивана.

Миграторно пчеларење представља још један од проблема са којима се пчеле сусрећу. Овим начином газдовања доприноси се ширењу зараза међу различитим популацијама пчела из разлога што радилице чешће долазе у контакт са радилицама удаљених области.

До губитка генетичког диверзитета пчела долази индустријским узгајањем комерцијалних сорти. Тако често добијамо ситуацију да се вештачком селекцијом добијају пчеле које производе више меда, али за последицу имају ослабљен имуни систем и подложније су заразама паразита и вируса. Појаве CCD учесталије су у зонама где се практикује овакав индустријски тип газдовања.

Новија пракса у пчеларењу јесте зимска прихрана високофруктозним кукурузним сирупом, који се доводи у корелацију са неухрањеношћу пчела. Иако је ова врста прихране високоенергетска, многи истраживачи тврде да није добро користити монокултурну исхрану, поготову ако и током пролећних и летњих месеци пчелари практикују испашу само једном врстом цвета.

Најновије претпоставке о могућем изазивачу CCD све више помињу и електромагнетно зрачење. Иако је потребно још истраживања о утицају овог зрачења, за сада се поуздано зна да извесне фреквенције електромагнетних таласа могу да изазову дезоријентисаност пчела радилица.

Могући узрочници CCD синдрома (извор: https://upload.wikimedia.org/)

Добре вести јесу да, иако изазивач CCD синдрома није са сигурношћу препознат, деловање на могуће изазиваче у 2016. и 2017. години, довело је до извесног смањења тренда изумирања у односу на претходне године. Надајмо се да ће се ово наставити и у наредним годинама и да ће будућност пчела изгледати бар мало светлије него данас.

Тако, ако вас некада убоде пчела, немојте јој замерити и сетите се са каквим проблемима се ово најкорисније створење данас суочава.