Замислите шта бисмо све могли да урадимо ако бисмо били упорни као овај човек.
Једна слика са интернета ми је привукла пажњу, а на слици је врло забринут и згранут мачак који размишља о својим газдама: „А шта ако они нису моји љубимци већ сам ја њихов?”
Слично бисмо и ми могли да се запитамо: А шта ако не треба да чекамо да нам други реше проблеме, него се ми сами потрудимо да побољшамо своју околину?
Марино Морикава, научник из Перуа, уложио је све своје време и новац 2010. године како би очистио читав један водени екосистем El Cascajo. Циљ је био да се вода очисти без употребе хемикалија и с обзиром да се бавио нанотехнологијом док је радио на универзитету, дошао је на идеју, а то је micro nanobubbling систем који садржи мехуриће мање чак 10.000 пута него у газираном пићу. Мехурићи имају задатак да “ухвате” све бактерије и вирусе, униште их и изазову њихово испаравање.
Марино је осмислио и биолошке филтере са глином како би задржао неорганске полутанте, као што су тешки метали и минерали који пријањају на површину воде где се разлажу од стране бактерија. Како је он то урадио и демонстрирао, можете погледати на снимку.
За овај процес чишћења у природном станишту било је потребно само петнаест дана, док је тај исти процес у лабораторији трајао шест месеци. До 2013. године 60% мочваре је било насељено миграторним птицама.
Марино је до 2018. године на овај начин спасио још 30 природних хабитата, а посебна жеља му је да очисти језеро Титикака за које сматра да је симбол Перуа.
Овај насмејани научник је само одшкринуо врата свим могућим, реалним и изводљивим решењима. Угледајмо се на Марина, будимо деца природе јер дужност детета је да брине о родитељима. ☺
