Здравље, Људска популација

COVID-19: Од „неће то мене” до првог смртног случаја

Мали и невидљиви, али и бројнији од свих припадника сва три домена живог света заједно, вируси се увлаче у све поре природе и друштва. Један од њих, чини се, биће упамћен у свету као једно од обележја 2020. године. 

Децембар 2019, Вухан, Хубеј, НР Кина: појављује се нова вирусна инфекција. Прича се да је непознати вирус прешао са змија, можда чак и са слепих мишева. Неки пак мисле да је у питању творевина људске руке, па се научници налазе на мети питања везаних за „производњу” вируса и принуђени су да из дана и дан понављају – вируси су толико бројни и разноврсни и толико брзо еволуирају да је и очекиван чест прелазак вируса са врсте на врсту. На крају крајева, и епидемије SARS-а и MERS-а у прошлости биле су дело коронавируса. 

Коронавируси (Coronaviridae) нису једна врста, већ читава фамилија вируса. Оно што данас називамо коронавирусом заправо је само један вирус у низу из ове фамилије који је прешао на људе, а званичан назив му је управо SARSCoV-2 због сличности са својим претходником који се ширио људским друштвом пре само 17 година.
Вируси не живе да би убили, већ да би се умножили, а нису ни први ни последњи са таквим приоритетима. Управо супротно, у еволутивнобиолошком смислу, и вируси, као и биљке, гљиве, бактерије или људи имају за циљ преживљавање и размножавање.

Међутим, за разлику од свих горенаведених организама, вируси не могу самостално да преживе јер не поседују ћелијске структуре, те немају услове за одржавање било ког метаболичког процеса. Из тог разлога, вируси инфицирају ћелије других организама и користе њихове ресурсе да би се умножили. SARSCoV-2 функционише на исти начин, а са јединке на јединку се преноси капљично – кашљањем, кијањем, пљувачком и у контакту са контаминираним површинама уколико се након тога вирус унесе додиривањем уста, носа или очију.

За то време, организам домаћина испашта. Вирус користи енергију и друге ресурсе, уништавајући ћелије при изласку, изнова и изнова док ткива домаћина пропадају. Тело домаћина има имунски одговор на овакву врсту напада, али не одмах и не увек са пријатним последицама. Све ово утиче на здравље инфициране јединке, а при инфекцији SARS-CoV-2 су последице ове борбе познате под именом COVID-19.

Колико је озбиљно?

Период инкубације је од 1 до 14 дана, што значи да може проћи и до две недеље од инфекције без икакве индикације да је до ње дошло. Умор, температура и кашаљ најчешћи су симптоми овог обољења, због чега се инфекција овим вирусом често упоређује са сезонским грипом, иако COVID-19 са собом носи знатно већи ризик. 

Према подацима Светске здравствене организације, 80% заражених је у стању да болест прележи без потребе за специјалним видовима терапије, док код сваке шесте инфициране особе долази до респираторних компликација. Смрт наступа ретко, услед потешкоћа при дисању узрокованих упалом плућа. Најугроженији су стари, особе са обољењима кардиоваскуларног и респираторног система и дијабетичари.

До 20. марта 2020. године потврђено је преко 230 хиљада случајева у 177 држава света и преко 9 хиљада смртних случајева и међу њима први смртни случај у Србији.

Шта је са превенцијом и лечењем?

Лек за COVID-19 још увек званично не постоји. Од самог почетка развоја болести ради се на развоју терапеутика, али је за сада терапија и даље симптоматска.

Развој вакцина је засебан проблем. С обзиром на брзину умножавања вируса и његовог просторног ширења, што подразумева велики број мутација и даље убрзану еволуцију, тешко је формулисати вакцину која ће спречити инфекцију. Међутим, тим научника из Кине недавно је објавио да је прототип вакцине тестиран и да се она може користити у циљу спречавања инфекције, што ће у пракси тек бити доказано.

Најбоља превенција, свакако, јесте одржавање личне и хигијене простора, као и социјална изолација. Изолација је значајна јер због релативно дугог периода инкубације заражени могу пренети вирус иако нису ни свесни да га имају, чиме угрожавају друге чланове друштва и подстичу ширење болести, често и на особе које са њом нису у стању да се изборе. Управо је ово главни разлог за забрану изласка лицима старијим од 65 година.

Нема потребе за паником, али информисаност, солидарност и одговорност су неопходне. Најновије мере у тренутку писања овог чланка – затварање кафића, ресторана и тржних центара – донесене су управо због недостатка колективне свести и деловања у складу са њом. 

Што брже ширимо вирус, то ће пре доћи до преоптерећења здравственог система. Када из куће излазите иако то није неопходно, не знате да ли сте на тај начин допринели томе да сутра за некога не буде места на инфективној клиници.

Не паничите. Не додирујте лице рукама. Читајте и критички мислите о ономе што читате. Пратите препоруке надлежних институција и избегавајте директан контакт са спољним светом у мери у којој је то могуће. Чувајте и своје ментално здравље, спавајте редовно и довољно и испуните дане учењем, вежбањем или неким хобијем. Чујте се са старијим рођацима, родитељима, бабама и дедама који су сваког дана све усамљенији, а нема изгледа да ће их неко ускоро моћи посетити.

А да, и перите руке.

Информације из овог чланка, али и многе друге, можете пронаћи на сајту Светске здравствене организације.

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: