Активизам и едукација, Животиње, Занимљивости, Утицај човека на Земљу

Како су људи помогли црвеним крабама

Црвена краба (Gecarcoidea natalis) је ендемична врста која насељава искључиво Божићно острво (југозапад Индонезије). Ове крабе већи део године проводе у шумама, али у време мреста, на почетку кишне сезоне (септембар, октобар) оне морају мигрирати чак до обале мора како би ту положиле јаја. Кретање црвених краба је усаглашено са лунарним календаром и само полагање јаја у воду одвија се на преласку између последње четврти и младог месеца. Због тога ће крабе започети своје кретање раније, тако да имају довољно времена да мигрирају, паре се и да се јаја развију до следећег повољног периода за полагање. Оне на свом путу морају проћи разне препреке, кретање преко путева, мостова, железничких пруга, кроз људска насеља, кроз шуме пуне предатора да би на крају стигле до воде. Током ових миграција велики број краба угине. 

На самом почетку 21. века бројност ове врсте се изузетно смањила. Тада су први пут регистровани жути мрави на Божићном острву и претпоставља се да су случајно интродуковани преко бродова. Ови мрави, када се осете угрожено, као одбрамбени механизам испуштају мрављу киселину која је изазвала помор црвених краба. Од тог тренутка почиње борба за повећање њиховог броја. Аустралијска влада је усвојила специјалан програм који помаже у контроли и одржавању бројности жутих мрава и самим тим потпомаже размножавање и раст популације црвених краба. На тај начин је поново успостављен баланс и крабе су спашене.

Нажалост, људи у великој мери угрожавају ову врсту. Током миграција се дешава да убију или прегазе огроман број краба, људска насеља им доста отежавају кретање и приморавају их да често мењају путање и траже нове. Становници Божићног острва су осмислили решење и за овај проблем. Саградили су велики број мостова специјално намењених за миграције ових краба. Такође се одређене улице, за које се зна да су део њихове путање, у време миграција затварају. Захваљујући свему овоме њихова бројност је по последњим подацима порасла на око 45 милиона, у односу на око 25 милиона колико их је било након напада жутих мрава када је почело спровођење ових мера.

Последњих година је постојала тенденција да се на острву повећа број рудника фосфата, што подразумева крчење шума и уништавање станишта ендемичних црвених краба. С обзиром на то да су ове крабе заштитни знак Божићног острва и националног парка који се тамо налази и шуме су, као њихова станишта, такође под заштитом. У мају ове године захтев за повећање броја рудника је одбијен, управо због потенцијалног негативног утицаја на крабе. 

Чини се да по питању заштите животиња и животне средине можемо много научити од становника Божићног острва. 

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: