Дан Амазона се посебно обележава у Бразилу. Датум је установљен 1850. године у знак стварања провинције Амазонас, а која ће касније постати данашња држава Амазонас.
Хајде да се за почетак подсетимо о лепотама Амазона и свих разлога зашто волимо природу.
Дакле, Амазон је река у Јужној Америци и водом најбогатија река на свету. Од укупне количине воде коју све реке унесу у океане, 20% отпада на Амазон. Ток Амазона полази са планинских падина и од језера напајаних водом из планинских глечера јужноперуанских Анда.
Горњи ток реке Марањон тече у правцу севера, да би затим скренуо ка истоку, спуштајући се у басен Амазона. Дуж средњег и доњег тока уливају се притоке са Гвајанског побрђа на северу и Централне бразилске висоравни на југу.
Снажни ток реке и плима Атлантског океана стварају феномен познат као повратни плимски талас који путује узводно и појављује се на Амазону и суседним рекама неколико пута годишње. Почиње грмљавином која се појачава и јавља се на местима где дубина реке не прелази 7 метара.
Оно што је посебно битно јесте да више од трећине свих биљних и животињских врста живи у басену амазонских тропских шума. Копнене и водене животиње су се савршено адаптирале на сталне поплаве карактеристичне за тај тип станишта, па тако на пример мравоједи и опосуми прихватају предмете реповима или на пример рибе које су развиле кутњаке како би се храниле воћем.
С обзиром на то да је видљивост у муљевитим мочварама знатно смањена, неке животиње су развиле чуло додира како би се адаптирале. Ту живе највеће корњаче, видре, глодари и змије на свету. Што се тиче биљног света, веома је разноврсно и прелепих боја, као што су орхидеје, какао, бромелије, кафа и многе друге.
Крчење шума, рударство, пожари и агрикултура изазивају велике проблеме и узрокују постепени нестанак овог природног станишта. Сматра се да су фармери намерно изазивали пожаре ради обраде земљишта.
У односу на прошлу годину, процес уништавања шума је достигао чак 88%, а број пожара је повећан за 84% у односу на прошлу годину. Око 17% кишне шуме је нестало и ако тај проценат достигне 25%, сматра се да више неће бити помоћи и да ће постепено цело подручје прерасти у савану.
Такође, то може довести до економског колапса, с обзиром на то да киша овог подручја снабева многе градове, храна која обезбеђује људима преживљавање и туризам као битан фактор. Не смемо заборавити ни штетне утицаје дима пореклом од пожара по здравље људи, а који се већ увелико испољавају.
За крај, морам да се запитам, шта би било да је свако од нас већ од малена научен да воли природу и жива бића, да почисти испред свог улаза у зграду или кућу, да се с времена на време едукује о заштити околине… Можда је то нека нова тема, а до тада, хајде да делимо мисли и решења, време ћутања је иза нас. ☺
