Активизам и едукација, Занимљивости, Пластика, Утицај човека на Земљу

Међународни дан без пластичних кеса – 03. јул!

Пластика као неизоставан материјал који се користи у свакодневном животу има више функција. Може помоћи у решавању бројних изазова са којима се наше друштво суочава, било да се користи као паковање које осигурава безбедност хране, служи за транспорт намирница од продавнице до куће или као био-компатибилна пластика за фармацеутске производе. Такођe je један од најчешће коришћених материјала, који као такав представља велико оптерећење на животну средину. Поред тога што се производе и користе у веома великим количинама и одлажу на непрописне начине, тим производима је потребан дуги низ година да се самостално разгради у природи.

Пластика има веома широку употребу и представља глобалан проблем. 

Процењује се:

  • да свет користи око пет милијарди пластичних кеса годишње.
  • да се око 13 милиона пластичног отпада акумулира у морима и океанима сваке године. 
  • да је у последњој деценији произведено и коришћено више пластике него у целини прошлог века. 
  • да користимо 50% пластике као пластику за једнократну употребу.
  • да пластични отпад чини више од 10% укупног отпада који свакодневно производимо.

Безбедна или не?

Што се тиче безбедности пластике по људско здравље пластични материјали са ознакама 1, 2, 4 и 5 не представљају опасност по живи свет јер садрже једињења великих молекулских маса који немају могућност да продру у храну, а самим тим и у живи организам. 

Пластика која је ризична за употребу јесте:  

• Пластика са ознаком број 3 или поливинил хлорид, код животиња изазива оштећење репродуктивног система, оштећења јетре, бубрега, срца. 

• Пластика са знаком број 6 или полистирен, загревањем у микроталасним пећницама може узроковати канцер код људи и дисфункцију репродуктивног система. 

• Остала пластика која је означена бројем 7 у себи садржи БИСФЕНОЛ А (енг. Bisphenol A, BPA) који представља синтетички естроген (хормон код жена). 

Због наведеног негативног утицаја на читав живи свет, тежи се редукцији коришћења пластике, а самим тим и пластичних кеса. Како би се људској популацији доказала важност смањења употребе пластичних кеса, посвећен је један дан у годишњем календару управо овој акцији, а то је – Међународни дан без пластичних кеса. Обележава се данас, 03. јула. Зато, данас је прави дан да пређемо са пластичних кеса на цегере или неки други вид “транспорта” производа од продавнице до куће.

Како можете допринети смањењу пластичних кеса?

  1. У продавнице и супермаркете носите свој цегер, који свакако траје дуже, а неки заиста могу много лепше изгледати на вашем рамену од пластичне кесе у руци. Има јако занимљивих модела, па чак постоје и радње где можете наручити цегер са принтом по жељи. Притом ћете и уштедети новац јер се у већини трговинских радњи пластичне кесе наплаћују. Mада и у куповини цегера треба бити одмерен, прекомерна куповина свакако није решење. 
  2. Постоје еколошке акције које укључују чишћење река, шума, паркова…
  3. Причајте са људима о употреби пластичних кеса и њиховом утицају на животну средину, самим тим се подиже свест популације и скреће пажња на проблем који заиста постоји.
  4. Рециклирајте пластичне предмете које имате у својим домовима, употребите их више пута у исту или различиту сврху. 
  5. Реците „НЕ!“ пластичним кесама. 

Пластици је потребно и по неколико стотина година да се самостално разгради у природи, ако дође да разградње остају мали делићи познатији као „микропластика“ која представља још већи проблем по животну средину и здравље људи. Микропластика се задржава у живим организмима и тако прави разне проблеме. Уколико је потекла од пластике која у себи садржи неку хемијску супстанцу, попут већ поменутог бисфенола, може изазвати поремећај у ендокрином систему и то је само један од примера.

Микропластика
Извор: https://greenpeace.org.uk

Свакодневно се бацају велике количине пластичних кеса које на крају заврше у рекама, морима и океанима. Дакле, та широко распрострањена пластика уопште није безазлена. Ако је не видимо као предмет или врећу у сваком случају је можемо наћи у морским организмима које конзумирамо. Размишљајте о томе зарад садашњих и будућих генерација, направимо добар избор и смањимо употребу пластичних кеса. ☺

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: