Животиње, Занимљивости

Светски дан хоботница – 8.10.

Већ дванаест година, од 8. октобра 2007. године, људи широм света прослављају Светски дан хоботница. Особа или организација која је увела овај догађај у календар није позната, али се може поменути много имена у историји који су били инспирисани хоботницама и њиховим животом, грађом и способностима. Прве познате записе о хоботницама оставио је Аристотел, још у четвртом веку пре нове ере. Након Аристотела, писци из доба Римског царства наставили су са описивањем хоботница, а од 17. века, традицијију су продужили природњаци и истраживачи из свих делова Европе. Иако није познато ко је увео овај празник, може се рећи да он од давнина постоји у људској историји.

Светски дан хоботница уведен је као апел, на целокупно светско становништво, да је хоботницама потребна помоћ. Пре свега, хоботнице се претежно користе у исхрани, као укусни морски специјалитети, а нико се и не запита куда то води. Сваке године неколико врста хоботница изумре због претераног лова, и са сваком следећом годином број експоненцијално расте. Људи немилосрдно истребљују све природне ресурсе. Загађују воду, не размишљајући да је та вода нечије станиште и нечији кисеоник. Где се то све завршава? Какав је крај ове тужне, али истините приче? Може ли се нешто урадити, и има ли спаса?

Ко су хоботнице заправо?

Хоботнице (лат. Octopus vulgaris) припадају једној од најстаријих група животиња, а то су главоношци (лат. Cephalopoda). Главоношци су група бескичмењака (немају коштани кичмени стуб), која припада филуму мекушаца заједно са шкољкама, раковима, пужевима… Односно најближи рођаци једној хоботници јесу уједно и њена храна, јер су им мали ракови и шкољке омиљена храна. Главоношци јесу еволутивно најнапреднија грана мекушаца, а имају и своје посебно место међу свим бескичмењацима. То посебно место заслужили су јер су једини бескичмењаци који имају унутрашњи скелет лобање, али хрскавичавог порекла (то их одваја од кичмењака, и говори о њиховом еволутивном напредовању, у односу на остале бескичмењаке). Хоботнице су јако интересантна и занимљива група животиња, пре свега због њихове изванредне интелигенције, која почива на нервном систему. Нервни систем хоботница има специфичну грађу, која подсећа на нервни систем кичмењака и један је од најсложенијих у свету бескичмењака. Број неурона у телу једне хоботнице износи приближно 500 милиона. Због те своје карактеристике оне се користе на институтима као модел системи за истраживање интелигенције. Познато је да хоботнице могу да уче и да поседују дуготрајну, као и краткотрајну меморију. Због организације њиховог нервног система, хоботнице своје краке могу померати аутономно без интервенције нервних центара. Та способност хоботница отворила је врата новим перспективним истраживањима у роботици, јер научници покушавају да на примеру крака хоботнице направе вештачке руке.

Анатомија хоботнице (нервни систем – жута боја)
Извор: https://phylumnvsstystem.weebly.com/octopus-octopoda.html

Више о нервном систему хоботница можете погледати у видеу:

Поред тога што су интелигентне, хоботнице су такође и брижне мајке које показују бригу за своје ларве. Њихов животни век је кратак и усмерен ка остављању потомства. Мужјаци умиру након парења у четвртој години живота, док женке могу завршити свој живот због бриге о потомству. Хоботнице имају могућност регенерације и промене боје, како би се камуфлирале и ускладиле са околином. Оне су добри ловци, који поседују посебну опрему за лов, а то је мастиљава кеса. Када хоботница види свој плен, она избацује мастило, кроз левак у близини плена и тако га онеспособљава за борбу или трајно усмрти. Хоботнице су једна разноврсна група животиња чије се размере крећу од неколико центиметара до неколико метара (Дивовска пацифичка хоботница лат. Enteroctopus dofleini). Једна од хоботница вредних пажње је такође Дaмбо хоботница, такозвана летећа хоботница.

Дивовска пацифичка хоботница (лат. Enteroctopus dofleini)
Извор:https://sr.puntomarinero.com/giant-octopus-photo-name/
Дaмбо хоботница  (лат. Grimpoteuthis sp.)
Извор: https://www.livescience.com/63956-dumbo-octopus-video.html

Шта ми можемо да урадимо?

Ми, сви заједно можемо пуно. То пуно, је заправо од свакога помало. Пазите на своју околину, будите одговорни према себи, природи и будућим генерацијама. Не загађујте воду, пустите морска створења да живе. Едукујте друге, и будите пример, тако да се људи у вашем окружењу угледају на вас. Већ 300 милиона година, хоботнице пишу своју историју, дајте им могућност да наставе овако дугу традицију. Позивам вас да данас сви заједно славимо дан посвећен дивним, изванредним, интелигентним бићима као што су хоботнице, јер оне то заслужују.

Референце:

  1. https://www.livescience.com/63956-dumbo-octopus-video.html
  2. https://morski.hr/2018/10/20/hobotnica-14-cinjenica-koje-niste-znali-o-ovom-cudesnom-glavonoscu/
  3. https://www.scubalife.hr/magazin/savjeti/dumbo-hobotnica-krilata-hobotnica/

Leave a Reply

Theme by Anders Norén

%d bloggers like this: